ИНТЕРВЈУ СА МИЛОШЕМ ЖИВАНОВИЋЕМ

Након дугог времена поново смо одлучили да попричамо са учеником одељења 4-7, Милошем Живановићем . Милош је освојио прво место на једну од три задате теме а то су: „Примио сам слово љубве“, „Велики српски великани“ и „Где ја стадох ти продужи“. Милош ће нам сада говорити о самој песми коју је написао, а такође песму ћете и ви управо сада моћи да прочитате.

1.Како се зове песма коју си написао и освојио прво место на задату тему?

Песма се зове „ Савремени српски великани“.

2. Где си пронашао инспирацију за писање песме?

Инспирацију сам са једне стране пронашао у свом свакодневном размишљању јер да би се оваква песма написала човек мора поштено да тишти и да му буде на памети свака гадост коју не жели да гледа и свака мисао о отклањању те гадости. Једном кад седнеш да размислиш о нечему од оволиког значаја покрећеш лавину. Нема начина да зауставиш ток мисли и да немаш шта да кажеш. А са друге стране мали део инспирације сам пронашао у нужди јер сам био ипак временски условљен. Једно је знати до танчина шта желиш да кажеш али стилски уобличити тачно како осећаш да то треба на крају да изгледа је доста захтевнији задатак.

3. Колико ти је времена требало да напишеш песму „ Савремени српски великани“?

У неку руку притисак ми је ту помогао што говори да је 70% песме написано за мање од сат времена док је остатак захтевао вишедневно размишљање и дизајнирање структуре песме.
4.О чему си говорио у песми?
Песма је у суштини јако депресивна и одише огорченом малодушношћу на моменте. Прочитавши наслов схватио сам да ја не могу само да га потврдим, да не могу да кажем да ти великани у пуном смислу те речи постоје. Зато сам одлучио да напишем неку увијену критику. Нешто као онај благи трзај између јаве и сна. Кад се боримо против своје потребе за сном само што ме је тај сан све више подсећао на смрт како сам даље разбарио ту метафору у глави. Уопштена критика моралности и наше воље да променимо ишта на боље и сачувамо оно што имамо. Наравно да сам пошао од реалности, од тога како себе видимо и несвесно се спутавамо да се на нивоу нације осећамо здраво. У једном тренутку ми се лажно моралисање смучило више од себи признатог неморала о сакаћења сопственог духа јер се макар искреност задржала у том муљу. Оштрина и морбидност су ту да увреде јер не постоји бољи начин данас да те неко саслуша него да има потребу да се одбрани од тебе. Нека позадинска слика свега тога што је ту представљено би требало да буде позив на прво давање на значају нашим савременицима колико дајемо на значају онима који су умрли пре сто или двеста година. Као што се онда нико није угледао на тривијалне личности и идеје да и сада би нам се можда вратила та златна прошлост за којом толико вапимо или би бар требало. Што сам и на крају изричито рекао у последња два стиха. Изгледа јако симболично и мало јер то и јесте довољно ако нам је све оно претходно црнило ишта значило.

5. Која је поука песме „ Савремени српски великани“

Мислим да је ипак најбоље прочитати песму јер она је више намењена да буде изјава сваком појединачно у лице него да је маса слуша и окрене главу кад им нешто засмета јер су у том стиху ухватили себе у греху.

6. За време доделе награде био си у Петници. Како је тамо било?

Петницу је доста лако сумирати. Доста неспавања, доста предавања, доста читања, писања рада на задату тему и доста добра прилика да упознате некога ко воли нешто колико и ви. И наравно да се буде испред свих на факултету у области из које сте били на семинару.

7. Да ли ћеш опет ићи у Петницу?