Победничка беседа: ,,Човеку свакога дана прети опасност од човека“

Победничка беседа у категорији на задату тему Дуње Перуничић:

,,Све што желите да људи чине вама,чините и ви њима”! Хиљаду пута у животу смо чули ову реченицу, али питање је да ли људи данас стварно чине добра дела? Свет у коме тренутно живимо постао је опасно место за живот због људи који чине зло, али и због оних који седе и дозвољавају да се те исте ствари дешавају. Читав живот родитељи су нас учили правим вредностима, да будемо добри људи, поштени праведни и племенити, да помажемо једини другима у невољи. Да ли нас данашњи систем учи тим истим стварима? Не. Учи нас да будемо похлепни, завидни, себични и непоштени, ето то нас учи данашњи систем. Видимо да су баш ти људи који се овако понашају у садашњем свету дошли до самог врха који не заслужују. Хуманост је данас постала престиж, односно реткост, а некада је представљала основну особину свакога од нас. Данас су људи постали отуђени,себични и бездушни, гледајући само себе, свој интерес и своју срећу. Олако стављамо повез преко очију не гледајући друге и не питајући се да ли су можда гладни, жедни, да ли су срећни или тужни, да ли су здрави, да ли имају кров над главом и људе који их воле. Да ли имају оно што већина нас овде има. То што данас игноришете може се сутра десити баш вама,вашој деци, мами, тати или неком вашем блиском пројатељу. Јесте ли можда некад размишљали о томе, да ли сте размишљали да ви можете сутра доћи на позицију тог неког?Ја ћу да вам кажем:Нисте! Нисте, јер човек не размишља о таквим стварима све док га те исте ствари не снађу. Не заборавите да оно што чините другима ће кад-тад доћи и по вас,зато пазите шта радите. Зашто се на данашњој трлевизији и медијима не указије на људе који су помогли некоме, донирали,волонтирали или једноставно учинили неко добро дело данас? Пропагирају се људи који краду,обећавају ствари које се никада неће догодити и константно нас уверавају да раде добра и племенита дела, а свако од нас зна да ипак не раде. А да ли сте знали да човеку свакога дана прети опасност, не од ствари на које бисте одмах помислили, већ му прети опасност од самог човека?! Али ,ми то заправо можемо да променимо уколико то заиста желимо. На промер, ако данас изаберемо троје људи којима ћемо помоћи, учинити им неки леп гест,упутити им неку лепу реч или осмех, овај свет ће постати лепше место за живот. Често кажемо да је свако ковач своје среће, али можемо да се потрудимо да другима дамо барем делић наше, јер наше мало некоме значи пуно. Свако за себе мисли да је исправна особа,да не греши али не постоји безгрешан човек. Често другима тражимо грешке,исправљамо их и делимо им некакве савете које ми сами не прихватамо и не примењујемо. Треба да станемо испред огледала и запитамо се ко смо ми заправо, да ли смо ми стварно добри људи. Пре него што следећи пут осудимо некога треба да се запитамо како се тај други осећа, како је то бити у туђој кожи и шта се крије иза нечијег осмеха или суза. Пуно тога се крије што ми не можемо ни да наслутимо, јер није за свакога један гест или поглед исти и једна реч нема за све исту тежину и значење, јер речи имају огромну моћ. Најлакше је осудити, али тешко разумети и помоћи, ето такви смо ми данас. А шта мислите, зашто се дешавају оволике несреће и лоше ствари? Дешавају се због нас. Да смо мало више бринули једни о другима, питали их шта им је када видимо да су тужни или нерасположени, радовали се њоховом успеху и дозволили им да се осећају вољено, можда би неки људи данас,овде били са нама. Човек је велики онолико колико даје,јер добро се добрим враћа, а и ми сами се добро осећамо када некоме учинимо неко добро дело, зар не? А колико ви дајете? Да ли бисте помогли некоме у протехлих дан,два,месец или години? Да ли сте помогли некоме не гледајући сопствени интерес и срећу, да ли сте помогли некоме баш зато што сте хтели или зато што сте ипак морали? Преиспитајте себе!