Матурска екскурзија - Италија
28.10.2019. Прошло је два дана како смо се вратили са матурске екскурзије и сада седим на кревету, гледам фотографије и покушавам да сумирам све утиске из последњих 7 дана.
Све је почело 20. 10. у 4 сата ујутро. Нашли смо се испред Пете београдске гиманзије, сместили у аутобус и полако, али сигурно кренули ка Италији. Путовали смо око 14 сати до наше прве дестинације – хотела Марани (Ронта) (3*). Дочекала нас је вечера која се састоји из 3 дела. Прво се послужи антипаста, која је, зачуђујуће, увек - паста. Онда се на сто ставља главно јело, углавном месо са неким прилогом, кромпир на пример. И на крају, као трешња на торти, сладолед или колач.
Другог дана екскурзије, запутили смо се ка Фиренци. Фиренца је велики град. Налази се у централној Италији и броји око 370.000 становника. У средњем веку је била веома важно културно, економско и финансијско средиште. Током новог века, била је престоница Великог војводства Тоскане под доминацијом породица Медичи и Лорена. Град је био прва престоница земље у периоду 1865-1871. године, после уједињења Италије. Данас је град под заштитом УНЕСКА и спада у ред туристички најпознатијих градова света. Разгледање Фиренце смо започели посетом цркви Санта Марија Новела. После смо прешли на трг Дуомо (Piazza del Duomo). На њему се налазе Катедрала, Ђотов звоник и Крстионица Светог Јована, музеј Опера дел Дуомо, палата Arcivescovile и Палата Canonici. На тргу се налази велики број ресторана и кафеа са поприлично високим ценама. Потом смо прешли на Трг Републике који је саграђен 1870. године и на коме се од 1956. може видети стуб Colonna del Abbondanza. Преласком преко, како нам је речено, најстаријег моста, изграђеног још у римским временима, Ponte Vechio може се стићи до трга Микеланђело. Са трга се пружа панорамски поглед идеалан за фотографисање. У централном делу трга, налазе се бронзане копије Микеланђеловог Давида и Четири доба дана (Дан, Ноћ, Сумрак и Свитање), направљени за гробницу породице Медичи.
Трећег дана смо посетили два града. Сијену и Пизу. Колико сам се одушевила Сијеном, толико сам се разочарала Пизом. Дан смо започели доручком и ако мислите да можете да се наједете за доручак, грдно се варате... Мој пријатељски савет вам је да, сем за куповину, понесете паре и за ручак. Потом смо се око сат и по труцкали аутобусом и на крају стигли до прелепе Сијене. Сијена је град који изгледа као да је изашао из бајке. Ушушкан у брдима, броји око 50.000 становника од којег се само мали проценат налази унутар зидина. Прво што смо видели након уласка у град је базилика Сан Доменико. Ова црква, необичне и простране унутрашњости, веома је битна и позната је по светици Катарини Сијенској, чија се глава и палац леве руке налазе изложени у цркви. Спуштајући се и пењући средњовековним уским улицама долазимо до прелепог трга Кампо, грађеног у облику шкољке на коме се одржава главна атракција летњих месеци. Заборавила сам да напоменем да је територија Сијене подељена на 17 целина. Сваку од њих држи по једна контрада односно ,,породица". Сваког јула и августа на трг излазе представници 10 контрада са својим коњима и такмиче се да одбране част своје породице. Palio di Siena траје само 90 секунди и победничка контрада као награду добија свилену заставу осликану религиозним мотивима. Док се још увек налазимо на тргу Кампо, не могу да не поменем градску кућу која се на њему налази и торањ Манђо који се изнад ње уздиже висином од 102 м. Смештена мало изнад трга, налзи се раскошна готска катедрала, можда и лепша од оне у Фиренци, катедрала Дуомо. Завршена је 1380. године и прављена са намером да буде највећа на свету, мада се то није догодило због недостака новца и неповољног рељефа.
Кажу да раскош екстеријера не може да се пореди са ентеријером у ком су изложена дела Микеланђела, Донатела и Бернинија. Улаз у ову катедралу и њену бибиотеку се плаћа, цена варира али је негде око 20е (детаљне информаицје могу да се пронађу на сајту катедрале).
Пиза – можда су ми очекивања била превисока. По мени, бувљак. Оно што смо ми успели да видимо од Пизе је један трг (Трг чудеса) ограђен зидинама и на њему 3 грађевине. Криви торањ у Пизи – Висина торња је у зависности од позиције мерења од земље до врха измедју 55,86м и 56,7м. и до врха торња вас дели 294 степеника. Duomo della Santa Maria Assunta – катедрала са баптистеријумом, средњевековна катедрала романског стила. Легенда прича да је Галилео Галилеј (иначе ро]ен у Пизи), засновао своју теорију о кретању клатна посматрајући лустер који је висио са свода главног брода катедрале.Battisterio di San Giovanni – Крстионица Св. Ивана – највећа крстионица у Италији, представља прелаз из романичког у готички архитектонски стил. Унутрашњост је једноставна и акустична. Унутар трга, са северне стране такође може да се затекне монументално гробље. Када напустите зидине овог трга прво шта можете да затекнете јесте један омањи Мек Доналдс окружен тезгама где се продају ствари од магнета за фрижидере па све до кожних торби и немојте да се шокирате када вам приђу улични трговци са асортиманом кишобрана по сунчаном дану!
Четврти дан екскурзије обележила су два града о којима немам нешто пуно да кажем јер нисам имала прилику да их обиђем како треба. Први град – Болоња. Учена Болоња. Црвена Болоња. Дебела Болоња. Торњевита Болоња. Ова четири епитета припала су Болоњи због универзитета, њених фасада и кровова, торњева и хране. Нашли смо се на главном тргу Болоње, Piazza di Maggiore на коме смо провели скоро целокупно време предвиђено за разгледање. Са трга се могу видети торњеви Asineli и Garisenda који су обележје Болоње, а према легенди сваки студент који се попне - неће завршити факултет. Наравоученије - не пењите се на торњеве у Болоњи! Прошли смо поред некадашњег главног седишта универзитета Arhiginasio, који је саграђен у 16. веку и у коме се данас налази највећа библиотека покрајине. Највећа атракција ове зграде је Анатомска сала из 1636. године. коју нажалост нисмо посетили. Улаз се плаћа 3 евра и у њој можете видети велики мермерни сто који је служио са сецирање, а изнад њега две дрвене људске фигуре без коже, са савршено изрезбареном мускулатуром. После Болоње следио је обилазак Падове о којој не бих знала шта да кажем зато што само се издвојили из групе која је ишла у обилазак града... Сели смо на трг Prato della Valle и попили кафу. Трг је окружен воденим каналом преко кога иде неколико мостића, а око трга, са обе стране се налазе статуе познатих становника Падове међу којим су и Франческо Петрарка, Галилео Галилеј и Андреа Мемо. Дан се завршио доласком у хотел Боливар (3*) у месту Лидо ди Језоло, вечером и малом журком на плажи.
Пети дан – Верона. Када смо стигли у Верону, дочекала нас је киша тако да сам била приморана да се ценкам са уличним продавцем за танку пластичниу кабаницу коју је првобитно хтео да ми наплати 5 евра, а коју сам на крају добила за 2 (и даље је чувам, могу рећи да је поприлично корисна ако пазите да је не поцепате)! Прво смо обишли Арену која се налази на тргу Бра. Арена је друга по величини, после Колосеума и још увек је добро очувана и позната по оперским представама које се тамо одржавају. После смо се, као и сви туристи, запутили уском улицом препуном продавница, до трга Ербе. То је централни градски трг и на њему се налазе фонтана Мадона Верона из 1368. године са статуом Мадоне из давне 380-те године, капелица Берлина, највећи торањ у Верони (Torre dei Lamberti - висок 84 метра а подигнут 1172) и палата Мафеи из 1668. на чијем се врху налазе статуе грчких божанстава - Херкула, Јупитера, Венере, Меркура, Аполона и Минерве. Ако сте планирали да купите сувенире за породицу и пријатеље то ћете вероватно урадити на овом тргу с обзиром да се ту налазе и тезге са сувернирима а и храном... И, каква би то посета Верони била а да не видимо чувену Јулију Капулети! Улицом Капело запутили смо се ка њеној кући, улаз и није био толико уредан, облепљен жвакицама на којима су се налазиле љубавне порукице, а када се кроз тај тунелчић пробијете поред осталих туриста у дворишту ће вас дочекати и бронзана Јулиа. Према легенди треба да урадите… Уствари, видећете и сами, пошто туристи сви заузимају исту позу као и код кривог
торња у Пизи али ћу вам само наговестити да то треба да вам донесе срећу. Пошто сам за скоро све градове дала оне досадне податке не би било фер да изоставимо Верону. Верона је други град по величини у регији Венето (после нашег следећег одредишта, Венеције) и има око 265.000 становника.
Шести дан – Венеција. Ако вам је ово први пут у Венецији, будите спремни да се изгубите и кружите улицама док вам се нека на тренутак не учини познатом да би на крају схватитили да вам је позната смо зато што кроз њу пролазите већ пети пут а не зато што вас води до жељеног одредишта. Али, не брините, то вам вероватно неће тако тешко пасти због прелепих канала и шарених радњица које их красе. Главни орјентир – Трг Св.Марка. Подељен је на Procuratie nuova где се налазе Музеј Корер, Археолошки и музеј del Risorgimento, као и ресторан Флоријан у чијој башти камерни оркестар свира арије из филма Кум. Други део Трга Св. Марка је Procuratie Vecchie где се налази торањ Св. Марка (Torre Dell'Orologio), шест векова стар звоник, са зодијачким знацима и сатом који арапским бројкама показује минуте, а римским сате на оба лица часовника. Астрономски сат и дан данас показује тачно време. Архитекти су извађене очи како никада не би нешто слично направио. Наравоученије - добро размислите пре него што одлучите да упишете архитектуру у Италији :). Ту је наравно и грађевина по којој је трг добио име, Црква Св. Марка чија је фасада осликана фрескама које приказују крађу мошти Св.Марка Еванђелисте из муслиманске Александрије 828.године. Са друге стране Великог канала наспрам чувеног трга Светог Марка и Дуждове палате налази се инспирација Лазе Костића, базилика Maria della Salute. Ову веома познату базилику су саградили Венецијанци као одговор на велику епидемију куге која је десетковала популацију града у седамнаестом веку. само месец дана од почетка епидемије, венецијански сенат је објавио да ће нова базилика бити саграђена у част девице Марије. Ово је разлог због кога се базилика зове Santa Maria della Salute (Салуте-здравље). Венеција има још много грађевина вредних спомена али ћу, на жалост, овом приликом морати да вас ускратим за те информације. Можда ћу да написати посебан текст само о Венецији, ако будем имала довољно времена и инспирације. Ако планирате да посетите овај град на води и можда се провезете гондолом, мој савет вам је да то учините у скорије време, јер како сам чула, потоне годишње и до 2 милиметра.
Седми дан – Трст и повратак у Београд. Јутро је започело поприлично хаотично. Спремање и проверавање свих преграда и фиока, покушаји да се затворе преоптерећени кофери и куцање разредних старешина на врата да се убрзамо. Сва та еуфорија пред полазак кући се смањила када смо оставили кофере у аутобусу и отишли на, овог пута, мало богатији доручак. Пут од хотела до куће смо пресекли мало већом паузом у Трсту. Трст, град који наше родитеље голица да крену са оним познатим: „Када сам ја био/ла твојих година...“. Има око 200.000 становника и за оних пар сати којих сам провела тамо, поприлично симпатичан. Као и у сваком италијанском граду, видећете велики број тргова, цркава, палата и споменика од којих су најзначајнији главни градски трг – Трг уједињења Италије, трг Понте Росо, православна црква Светог Спиридона (коју су Срби изградили заједно са Грцима још 1751.) и дворац Мирамаре. Ову кратку туру завшлили смо брзим ходом, да не кажем трчањем, до најближег Мек Доналдса, узимањем хране за ношење и враћањем истим темпом до аутобуса који треба да нас вози кући, у Београд. Атмосфера у аутобусу док смо се враћали у Србију је била потпуни контраст оној која је владала када смо ишли за Италију. Била је тишина, неки су гледали филмове док су други спавали. Стигли смо кући негде око 1 ујутро и морам да признам да сам се толико ужелела куване хране да сам појела топлу чорбу чим сам ушла у стан. Будући матуранти, саветујем вам да на екскурзију понесете супе из кесице и неко електрично кувало, јер верујте ми, ужелећете се!
