О ОРДЕНУ КОЈИ НОСИ ИМЕ ВЕЛИКОГ ПРОСВЕТИТЕЉА!

Дело Саве Немањића јесте дело по коме се народ препознаје у својој држави, у својој вери, у својим уверењима, у свом језику, у својим законима, у својој правди... Савино дело је крштеница српског народа, сведочанство о његовом историјском деловању, јемство како се подиже дедовина, тапија на српску земљу, тестамент којим се наслеђује отаџбина и доказ историје да се овај народ заувек борио за своје место на карти Европе и завет да му га нико не сме и не може одузети. Од устоличења до данас, Хиландар је манастир српског опстајања и трајања. Царска повеља за градњу Хиландара, коју је из Константинопоља прибавио, први је и прави почетак самосталне српске цркве која ће омогућити самосталност државе. Хиландаром је српски народ заветован у славу вере, Бога и себе. Срби су своји по вољи Божијој, по царској повељи и по својим законима исписани у Хиландару. Њима је Свети Сава први пут и заувек озаконио земљу. Хиландар нам показује колико смо вољом саме историје били миљеници и страдалници. Свештеници заузимају значајно место у политици средњег века. Није било лако добити аутокефалност и Свети Сава је дуго радио на томе, а желео је да црква буде основана у народу и из народа. Успео је да стекне самосталност цркве на најгенијалнији начин, без борбе и крви. Свети Сава је 1219. године изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Његовим устоличењем за архиепископа утемељена је и самостална Српска православна црква. Савина дела: „ Номоканон“ и „ Синодик православља“ постали су правни и духовни стубови српске државности. Савин став проистиче из свести да људске вредности , ма где створене, не пропадају, а да се налети непријатељства разумом заустављају. Сви људи, народи и појединци имају право на сопствени идентитет и да сви заједено граде просвећени универзум. Схватајући значај самосталности српске државе и цркве за очување народа и његов духовни, културни, економски и сваки други напредак, уградио је темеље на које се ми данас ослањамо. Он нас опомиње како да будемо бољи, сложнији и мудрији. Чак и онда када се о њему ћутало или шапутало, народ није желео да се одрекне свог просветитеља, оснивача своје цркве. Онда бисмо се одрекли сами себе и оног најплеменитијег и најчеститијег у себи. Његова смрт није била крај, она је била почетак великог поштовања међу Србима и другим народима. Све ово је залог и за наредне векове, пут којим треба да се иде, да пратимо Саву као врхунског узора у вођењу државе, цркве, у очувању идентитета, културе и нарочито чистоте православене хришћанске вере. Грађански рат у Србији, сукоб Стефана и Вукана, донео је нове проблеме у држави. Сава измирује завађену браћу и доприноси државном јединству. Ово је путоказ куда треба ићи и позив да сва завађена браћа застану у својој свађи и мржњи, да се призову памети како би спасили што се спасити може. Тек када се помиримо са унутрашњим егом, схватићемо да ће иза нас остати стопе испуњене мудрошћу. Човек је људско биће које лако поклекне, изгуби се брзо и залута неком од странпутица. Тада бива слаб и немоћан и други му кроје судбину. Зато будимо мудри и борбени кад затреба и верујмо у продуховљеност човечанства. Свако покољење се мора доказивати испочетка пред собом и другима и преиспитивати вредности које поседује. Свети Сава је то најбоље знао и умео. Вредности које никада не смемо да заборавимо и које смо добили у аманет тичу се питања ко смо и одакле смо. Ми смо стадо Светог Саве које и када залута пронађе прави пут. Зато морамо да поштујемо и познајемо своју историју да би нас и други народи поштовали. Питање је којим бисмо данас језиком говорили и да ли бисмо као народ постојали да није било цркве која је била уз народ у дугачком периоду од 500 година ропства под турском влашћу. Опстају само народи који се држе заједно у добру и у злу, у времену и невремену трају вековима. Срби су народ који корача путем Светог Саве и одолева упркос историјској ветрометини.

----------------------------------------------------------------------------------

У Културном центру ,,Владо Дивљан” у априлу 2019. године је одржано такмичење у вези са Седмицом богословља, односно 800 година прославе аутокефалности цркве. Наша ученица Катарина Маринковић 2/5 освојила је 2.место са овом беседом насталом у част Саве Немањића. Професор/ментор била је професорка веронауке Невена Антошин. ЧЕСТИТАМО!