Утисци и запажања из Mузеја Вука и Доситејa
Зграда музеја смештена у једном од најстаријих делова Београда инзаједно са Бајракли џамијом и Шеих-Мустафиним турбетом, представља архитектонско сведочанство дуговековног присуства турске владавине у Београду. Музеј се налази је у најстаријој сачуваној стамбеној згради у Београду, која је подигнута је у првој половини 18. века, вероватно за Београдског дефтердара (турског управитеља ризнице). Архитектонски представља класичан пример куће балканског стила – правоугаоне основе, са еркерима у екстеријеру и оријенталном поделом куће и диванханима у ентеријеру. Кућа је у то време била веома раскошна и једна је од ретких спратних кућа на Зејреку, како се овај део града називао у турско време. Двориште куће некада је опасивао високи зид, а данас је сачуван само његов део, крај улазне капије. Кућа је више пута мењала намену и власнике а између 1809. и 1813. године. У њој је радила Велика школа коју је основао Доситеј Обрадовић. Ова школа представљала је прву вишу просветну установу у Србији која ће се касније развити у Универзитет. Значајни конзерваторско-рестаураторски радови на овом здању обављени су 1948. године и објекту је враћен првобитни изглед.
Због своје архитектонске и историјске вредности здање Музеја заштићено је као културно добро од изузетног значаја за Републику Србију.
Народном музеју Музеј Вука и Доситеја придружен је поново 1979. године. Поред богате изложбене делатности, у музеју се обавља и делатност научно-истраживачког карактера, која се односи на Доситеја и Вука као и на период у којем су живели и стварали. Од 1958. музеј издаје и свој годишњак, Ковчежић, у коме се објављује грађа и научни прилози који су резултат научно-истраживачког рада у музеју.
Обилазак Музеја двојице великана за нас младе представља прелепо искуство.
Веома је битно сазнање да се налазите на месту где је некада била Велика школа коју је основао Доситеј Обрадовић и самим тим се лакше можете стопити са историјом и животним делима Вука и Доситеја. Заиста је фасцинантно видети бројне предмете које су ови књижевни великани оставили након своје смрти и затим ушли у историју. Стојите испред Вуковог штапа, испред његових наочара, његовог личног прибора за хигијену, његове капе... Слика тих предмета у вашем сећању остаје заувек, баш као што и историја памти његово животно дело. У потпуности се дивимо Вуку и Доситеју јер можемо приметити да су они били много испред свог времена. Имали су много шире схватање од осталог становништва тадашње напаћене Србије. Вук и Доситеј су били веома амбициозни и увек су тежили ка нечему бољем. Мудро је рекао Доситеј Обрадовић: ,,Само простота и глупост задовољава се всегда при старинском остати".
Вук је имао 13-оро деце од којих су презивели само Ана и Димтрије. Кад је отворена Велика школа у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо обољева и одлази на лечење у Пешту. Због проблема са кнезом Милошем Обреновићем било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а и у аустријској држави. Својим радом стиче пријатеље и помоћ у Русији, где добија сталну пензију. Умро је 6. фебруара 1864. у Бечу. Његове кости пренешене су у Београд и са великим почастима сахрањене у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића.
Не будите лењи! Издвојте време као што смо ми и посетите Музеј Вука и Доситеја!
