РЕЦИ НЕ НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА!

У понедељак 26.11.2018. одржала се радионица за ученике средње школе Правно-пословне школе ,,Београд”. Тема је била- насиље над женама. Радионица има циљ да се скрене пажња на ову тему, да се поразговара, да се чују мишљења разних ученика, можда нечија искуства на ову тему. Битно је и да се ова тема не схвата тако олако, јер морамо да схватимо да је насиље све више присутно и да ниједна жена не треба и не сме да трпи било какву врсту насиља. Свака друга жена у Србији је током живота била изложена неком облику породичног насиља. Према документу „Мапирање породичног насиља према женама у централној Србији“, тај проценат износи 54,2 одсто, што значи да је свака друга жена искусила насиље у породици што је поражавајуће.

Насиље над женама представља било какву врсту чина против женине воље,била она физичка,психичка,сексуална или економска. Важно је знати да се насиље може десити свакој жени и да жене нису криве због насилничког понашања мушкараца према њима, јер неки мушкарци , нажалост и за сваку осуду, имају потребу да свој бес,гнев искаљују на особама који су слабије од њих.

Насилници могу бити мушкарци било које професије, нивоа образовања, материјалне ситуације, националности.

Такође насилник може бити члан породице, било који познати или непознати мушкарац( пријатељ, комшија, шеф, колега, познаник).

Жене најчешће трпе насиље и не говоре о томе због претњи насилника, обећања насилника да ће се ,,променити”. Некада идеализују насилника па кажу: ,,Није он лош, само...”. Приметно је и да жене које трпе насиље имају осећање кривице ако га напусте, јер стрепе да ће се насилник пропити, можда чак и убити.Константно је присутно стање ,,замрзнутог” страха и беспомоћности, материјалне зависности и незапослености, недостатак самопуздања , одсуства подршке околине итд...

Жена мења слику о себи. Она зна да је некада била другачија и свесна је да данас није онаква каква је некад била. Та се слика разликује, јер она губи самопоуздање, губи свест да може да донесе одлуке, да може било шта да уради, добро и самостално да одлучи о било чему, укључујући и то да ли ће да остане у тој вези.

Облици злостваљања су емотивно, вербално, уништавање личне имовине, претње и застрашивање, љубомора и изолација, злоупотреба моћи, сексуално злостављање и физичко злостављање.

Жена током насиља не треба да трпи ништа, не треба да криви себе ни за шта уколико доживи злостављање. Уколико до тога дође, потребно је да се обрати некоме за помоћ, да позове посебне службе које су задужене за то и да јој се више то не дешава.