ГДЕ ПРОШЛОСТ СУСРЕЋЕ БУДУЋНОСТ – 2018. година европског културног наслеђа
Почевши од Немачке па преко Аустрије, Словачке, Мађарске и Хрватске, па све до наше лепе Србије, тече Дунав, друга река по дужини у Европи. Дунав текући кроз ове европске државе, вековима протиче и крај њихових култура, прикупља и мирним током посматра па тако и доноси нама у Србију. Међутим, у Србији, у Београду придружује му се и Сава и његову већ богату баштину употпуњује неком новом и другачијом културом.
Ако вас је неким случајем Дунав нанео на обалу, баш ту на ушћу испод Калемегданске тврђаве где се спајају две реке, али и култура и историја многих народа, крените са нама. Можда видите нешто потпуно ново и другачије.
Србија је земља са богатим културним и историјским наслеђем. Такође, у нашој земљи негују се разни занати и вештине. Они се преносе из поколења у поколење. Генерацијама се трудимо да сачувамо од заборава културу, обичаје, традиционалне специјалитете, песме, игре, али и наше писмо, ћирилицу.
Овом приликом за вас имамо нешто другачије, водимо вас у посету некима од наших чувара традиције. Они својим животним позивом и причом чине да прошлост наше земље увек буде присутна у нашој садашњости. Они нас уче како да сачувамо мале ствари од великог значаја, уче нас како да их сачувамо за оне који тек долазе.
Већ на Калемегдану могли бисте свратити до једне од тезги, на којима можете видети и купити неке од аутентичних српских одевних предмета. Љубазне жене које се баве плетењем, везењем и продајом одевних предмета, ове занате чувају од заборава. Баве се тиме од детињства. Вештину плетења училе су од својих баки и мајки.
На питање ко најчешће купује њихове производе, рекле су нам да су то углавном туристи и наши људи који дођу из иностранства. Најчешће се продају чарапе, као и кошуље са традиционалним, аутентичним везом.
Сматрају да би се стало на пут изумирању старих заната уколико би им се посветило мало више пажње. Са појавом удружења која се баве тиме, ситуација би се сигурно поправила.
_____________________________________________________________
Следећа станица – парфимерија ,,Сава“
У улици Краља Петра, која обилује луксузним локалима, бутицима познатих брендова, елитних кафеа, налази се мала и ненаметљива парфимерија, која у својих шеснаестак квадрата чува своју богату и дугогодишњу традицију прављења парфема.
Већ приликом уласка у парфимерију можете осетити мирис неког другог времена. Сав намештај је аутентични намештај из 1954. године, што такође доприноси шарму ове занатске радње.
Власник парфимерије је седамдесетогодишњи Ненад, који је трећа генерација породичне традиције бављења овим послом, уједно и традиционални парфимер у Београду.
У парфимерији „Сава“, отвореној 1954. године, чика Ненад чува породичну традицију од заборава. У његовој парфимерији, поред парфема и тоалетних водица, можете наћи уља, креме, пудере и мелеме, направљене по традиционалној рецептури његовог деде и оца.
Радња је отворена у послератном периоду, али то његову породицу, како каже чика Ненад није омело у послу. Парфемски производи били су саставни део културе народа, те су чак и тада људи имали потребу за производима овог типа. И у тим временима било је потпуно нормално да жена нанесе мало ружа и пар капи парфема, док су се за мушкарце справљали препарати за дезинфекцију лица након бријања.
Имали смо ту част и прилику, да пробамо и уверимо се у квалитет његових производа. Наше баке би имале обичај да кажу: „Мирише на свеже и чисто!“
Топло вам препоручујемо да не заобиђете ову малу, топлу и шармантну радњу.
_____________________________________________________________
Идућу из улицу Краља Петра излазимо на улицу Кнеза Михаила. То је улица која увек одише животом. Кнез Михаилова је место у Београду где можете срести људе различитих култура и националности. Можете попити квалитетну кафу и уживати у шарму Београда у које год годишње доба да сте се у њему нашли. Ту су бутици, културне установе, улични свирачи, забављачи, кокице, у јесен кестење... Бука и смех преплићу се у савршеној хармонији, у слатком хаосу, док све одише неком посебном позитивном енергијом. Туристима је она једна од првих на листи места које морају обићи, а становницима Београда након што се нађу „код Коња“, омиљено шеталиште. Није то без разлога, имају те мале камене коцке неку магију, неку моћ.
Један од уличних свирача јесте и Зоран Илић Тамбура. То је човек чију гитару слушате од првог тона, па све док вам се исти не изгуби у жамору и граји. Мелодије „екс- Ју“ рока, па и неки забавњаци, изведене на неки потпуно нов и посебан начин, годинама очаравају пролазнике. Подвуче се ту и по нека народна, изведена сасвим другачије, необично и на њему
својствен начин. Више од шест година Зоран чува од заборава аутентични "екс Ју" рок.
извор - You Tube
Пролазницима свира током целе године. Сваког дана је у Кнезу по неколико часова. Он је праву сцену заменио Кнез Михаиловом улицом. Има своју публику која застане, седне на клупу и одслуша пар квалитетних извођења поп и рок песама. Одслушају тако, па оставе пар новчаница и пар искрених осмеха и крену даље, за нијансу расположенији.
______________________________________________________________________________
Прошетајте, па се преко Теразија и крај хотела „Москва“, у коме можете, уколико сте љубитељ, пробати најбољу „Москва-шнит“ торту у Београду. Уколико нисте, пробајте, још једна топла препорука!
(извор: http://www.stvarukusa.rs/recept/moskva-snit)
Спустите се до Балканске улице, у којој, како кажу свако нађе
баш оно што му треба. Свратите до једне занимљиве продавнице капа и шешира. Наиме реч је о шеширџиници „Раде“.
Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века капе су биле неизоставан модни детаљ како за жене, тако и за мушкарце. По квалитету и изгледу капе дао се наслутити статус и положај особе која га носи.
Нешто касније 1950. године занатлија Радослав Стефановић, отвора шеширџиницу „Раде“, затим посао преузима његов син Бранислав Стефановић, који је занат препустио свом зету, садашњем мајстору.
Ту можете наћи многе моделе ручно рађених шешира. ,,Борсалино“ шешир је најпродаванији модел који не излази из моде, а колекције се из године у годину мењају.
Тренутно популарна женска капа јесте такозвана „Московљанка“.
Туристи су честе муштерије. Углавном одушевљени начином на који се традиција чува и што једна оваква радња још увек постоји.
Мода ношења шешира се све више враћа, тако да постоје велике шансе да овај занат ,,остане у животу". Власници шеширџинице се надају да ће у будућности бити заинтересованих да наставе да се баве овим послом. Ви свратите, можда пронађете модел који вам идеално пристаје.
_____________________________________________________________
Уколико вам од силне шетње опадне ниво шећера у крви или вам затреба енергије, водимо вас на једно од најслађих места у Београду, у бомбнџиницу „Босиљчић“.
Пре почетка Другог светског рата у Београду сте могли пронаћи преко 120 бомбонџиница. Данас, постоји само једна. У улици Гаврила Принципа број 14, прави се најукуснији ратлук у граду. Бранислав и Живорад Босиљчић чувају овај занат од заборава. У бомбонџиници ,,Босиљчић“ коју је отворио њихов деда, давне 1936. године, још увек можете пронаћи, лизалице, лицидерска срца и остале посластице, направљене по традиционалној домаћој рецептури.
Туристи је не заобилазе, сви желе да пробају домаће бомбоне, као и ратлук са ружом, бергамотом, пистаћима, ванилом или лешником. Слатке ли муке: "Који укус одабрати!?"
_______________________________________________________________
Наше културно наслеђе крије се у малим стварима, које у својој лепоти и неописивој вредности живе годинама, а опстају и данас и боре се да дочекају сутра. Ми им можемо помоћи да опстану, тако што ћемо их чувати од заборава. Свака посета и тренутак пажње, оваквим местима и оваквим људима улива нову наду и веру. Занати како код нас, тако и у свету, полако изумиру. Међутим, код нас још увек постоје људи који те исте занате чувају за генерације које тек долазе. Такви људи су вредни пажње и највише су заслужни за то што наша богата културно-историјска прошлост и даље обогаћује нашу садашњост и иде у сусрет иновативној будућности.
Aко Вас Дунав нанесе у наше крајеве, не заборавите да посетите ове (мале) велике људе!
Погледајте како смо се ми провели..
