НОЋ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ – ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВРЕМЕ
Често чујемо како се људи буне да култура у Србији пропада, међутим, многи од њих ни не знају за важне културне догађаје у Београду. Одговор наших вршњака на питање –Да ли идеш на Ноћ музеја ?, био jе - Шта је то?
Наша редакција је пропратила и овај културни догађај. Око 67 музеја било је отворено 20. маја 2017. године у времену од 17 часова до 1 сат иза поноћи.
Музеји су били распоређени у седам зона, ради лакшег сналажења по центру града. Такође , на страници музеја посетиоци су могли да направе стазу којом ће ићи, и на тај начин уштедети време и обићи што више музеја. С обзиром на кратко време, успели смо да обиђемо само десет музеја.
Кренули смо из Светогорске улице и обишли Дом Јеврема Грујића. Поред приче о породици Грујић имали смо прилику да видимо и поклоне које је лично краљица Наталија Обреновић поклањала породици, као и шољу из које је она пила.
Након занимљиве приче о породици Грујић и поклонима краљевске породице, посетиоци су имали прлику да се сликају са глумицом, која је била обучена у костим краљице Наталије. Испод Дома Јеврема Грујића налази се некад прва права дискотека на Балкану и четврта у Европи - „Код Лазе Шећера“, тачније прошло је 50 година од отварања те дискотеке. Ту смо уживали уз старе хитове уз које су играли људи када се дискотека отворила – музика Стонса, Битлса, Елвиса Прислиjа... Београд је увек ишао у корак са светом, о томе нам говори чињеница да је обележено и 50 година мјузикла „Коса“, симбола антиратног бунта шездесетих година.
Након веселих шездесетиx и педесетих година упутили смо се ка музеју Народног позоришта. Тамо смо имали прилику да видимо како представа оживи кад јој сценографи дају обрисе и удахну живот у простору. Без сценографске маште и вештине представа не би била занимљива. Видели смо не само костиме, већ и слике познатих глумаца, сцене које је писао Бранислав Нушић, макете београдских фасада...
Након спуштене завесе и завршене представе, пут нас је одвео до музеја Хемијског факултета. Заједно смо обележили 170 година од рођења највећег српског хемичара -Симе Лозанића, великог револуционарa хемије у Србији. Хемијски факултет иложио је експонате из своје колекције који су везани за човека који је био први ректор Београдског универзитета. Могли смо да се опробамо и у извођењу хемијских експеримената са студентима тог факултета.
Након научне "експлозије " отишли смо до Етнографског музеја који је отворен давне 1904. године на стогодишњицу Првог спрског устанка.Стална поставка" Народна култура Срба у 19. и 20. веку "отворена је 2001. године и дочарава сцену народног сабора на ком су окупљени људи у свечаним народним ношнама с читавог Балканског полуоства.
Одмах иза Етнографског музеја налази се Педагошки музеј и поставка- " Слика од хиљаду речи". У 19. веку, па и почетком 20. века, у школама у Србији животиње су се на настави упознавале преко ручно рађених наставних слика. Ова изложба је данашњој деци, којој су све слике и информације о животињама доступне на интернету, дати већу мотивацију да уче и напредују у образовању!
Узун Миркова улица излази тачно на Калимегдан! Имали смо ту прилику да поред Војног музеја обиђемо и скривене тунеле испод града. Како неки кажу , испод Београда постоји још један град.
У Војном Музеју била је изложба „Народ током векова“. Посетиоци су имали прилику да упознају Србију још из праисторије, па све до НАТО бомбардовања 1999. Хронолошки смо ишли од самог почетка, тачније праисторије, и упознали се са оружјем и оруђем наших предака. Од прасторије преко досељавања Словена на данашње просторе, Почетак и крај освајања Турака, битке на Косову и приче о Немањићима, Кнезу Лазару, Милошу Обелићу, пада српске деспотовине, слике деспота Ђурађа Бранковића и других деспота тог времена, Балканских ратова, Први и Други светски рат, прича о Дражи, Титу, Хитлеру, губицима које је српски народ претрпео и мучења у логорима, прелазак преко Албаније, и , на самом крају , бомбардовање Београда. Мапа одакле су авиони кретали и ко нас је све нападао! Сат времена путовали смо кроз време и историjу наше земље. О тој изложби може се причати данима! Изложба ће трајати до јуна ове године. Ко жели да завири у сваки детаљ , не може је обићи за један дан!
Испод Војног музеја налазе се казмати Војног музеја и изложба" Хладна глава, врело срце, чисте руке". Упознали смо се са историјатом српске полиције. Видели смо како су се мењале униформе, таблице, а испред смо видели и кола некадашње полиције.
Оно што је било интересанто јесте прича о ЕНИГМИ . Поред Војног музеја налази се пролаз, заправо више личи на војну базу, на крају које се налази Енигма. Енигма је писаћа машина која је служила за тајна писма, дописе током ратова. Саслушали смо предавање о Енигми и имали прилику да видимо изложену једну од њих. Више се наравно не користи, сада све решавамо путем рачунара који је, за разлику од Енигме, лакши за ношење, као рецимо лаптоп.
Пролаз иза тенкова, који су стално изложени на Калимегдану, био је отворен за љубитеље витезова и старих заната! Могли смо видети витешка одела, оружије али исто тако и приборе које су користиле занатлије тог времена.
Код спеменика Победник у једном од пролаза налази се такозвани Римски бунар. Ушавши унутра, у нама је прошла нека језа и размишљали сво: „Зашто је тако дубок тај бунар, и шта ли су још радили у њему, осим што су пили воду?“.
Даље смо се упутили ка још једном пролазу и видели изложбу великих камења, односно то су били списи урезани на камењу и сачувани још из времена Римљана, и сви су били са територије Србије.
Испод велике тврђаве, отишли смо и видели изложбу тунела испод Калимегдана - UNDERGRAD! Толико тајних пролаза и војних база налази се испод гломазне тврђаве која стоји још од времена Турака.
Наше путовање кроз време се завршило на самом почетку Београда, испод Калимегдана, заправо погледа на наш град са Саве и Дунава. Ову Ноћ музеја обележили смо више као упознавање Београда и Србије кроз векове. Од праисторије до тајних места, Београд још увек постоји, сад већ као један милионски град!
