КОШАРКА КАО ЖИВОТНИ ВАСПИТАЧ Интервју са Јеленом Миловановић

Млада кошаркашица Јелена Миловановић рођена је 28. априла 1989. Године у Крагујевцу. Кошарком се бави од своје шесте године, носилац је два највећа одличја у историји женске кошарке у нашој земљи. Ова 190 центиметара висока кошаркашица уз Соњу Петровић сматра се носиоцем тима и једном од најзаслужнијих за све успехе у нашој женској кошаркашкој репрезентацији. О свом животу профисионалног спортисте говорила је за ПРАВнУ СТРАНУ.

Кажи нам нешто о својим кошаркашким почецима.

-Почела сам да играм са 6. година, мама ми је била кошаркашица, а пошто сам ја била мало смотана, али и несташна , одлучила је да ме одведе на тренинг. Колико се ја сећам, то искуство је било веома лепо.

Шта је најбоље што ти је донела кошаркашка каријера? Ко ти је био узор?

-Због много одрицања у животу сам много тога пропустила, али сам уз кошарку много тога и добила, прво и најважније - пријатеље за цео живот , па све остало уз то.

-Лиса Лесли је била једина кошаркашица за коју сам у то време знала, на њу сам се угледла и тако све време само на себи радила, да будем као она, па још и боља.

Већ са 16 година си имала пуно успеха иза себе, да ли си већ тада знала да си на правом путу? Ко ти је био највећа подршка?

-Породица ми је увек била највећа подршка, да није њих било, никада не бих дошла до овога што сам сада. Они су знали да сам на правом путу пре мене саме.

Колико је тешко ускладити кошарку са осталим обавезама? Како је то било у средњошколским данима?

-Ја сам се у потпуности посветила кошарци, тако да сам средњу школу за туристичког техничара завршила вандредно, тако да немам пуно успомена из средњошколских дана. Тешко је ускладити све, али је могуће. Само што је у том периоду мени само кошарка била у глави.

Када си се по први пут одвојила од породице и колику је то за тебе промену представљало?

-Отишла сам са 13 година у Лесковац, где сам завршила осми разред. Нисам осећала у том тренутку да ми је тешко, али што сам дуже била одвојена породица и пријатељи су ми све више недостајали. Али сам одлучила да се једног дана вратим у Крагујевац. Ослонила сам се на свог оца , који са новцем сигурно боље функционише него ја J тако да смо се одлучили за инвестиције у Крагујевцу и да самим тим мој нови дом буде ту.

Дакле, сматраш да је најбоља идеја вратити се и улагати у своју земљу?

-Ја много волим Србију, све бих дала да је ситуација бар мало боља, али нажалост ја на то не могу да утичем, али могу на то да мојој породици и најближима буде боље.

Идући ка успеху , шта си све научила о људима, животу и себи?

-Кроз кошарку много људи дође и прође кроз живот спортисте. Пријатељи се тешко нађу, али када се нађу вредни су чувања. То је дар који сам добила играјући. Одрасла сам уз кошарку и научила много тога, кошарка ме jе васпитала.

Можеш ли нам рећи нешто о свом дугогодишњем пријатељству са Соњом Петровић?

-Соњино и моје пријатељство је управо оно вредно живота. Знамо се од наше једанаесте године, сматрали су нас ривалкама, а ми смо од почетка биле добре другарице. Она је пријатељ коjи се може пожелети, знам да је увек ту за мене, као што сам и ја за њу. Разумемо се у потпуности, а да разговарамо пуно, како у животу, тако на терену.

Које су најлепше чари живота професионалног спортисте?

-Могућност да се путује, упознавање људи, ставарање познанстава.

Имала си прилику да заиграш за Вашингтон Мистиксе и да осетиш WNBA магију. Да ли је то за тебе било посебно искуство?

-Америка је земља где сам некада желела да живим, у Вашингтону ми је заиста било дивно и ван кошарке, али ми је једногодишње искуство било довољно. WNBA ме више не привлачи ни на који начин.

Колико се начин рада тамо разликује од европских стандарда?

-У Америци су клубови професионалнији, било би добро да играју преко целе године као и ми у Европи и да су улагања већа, можда би се моје мишљење о томе променило у том случају.

Стремила си ка врху и постигла пуно, за сам крај, шта би поручила нашим читаоцима и свим младим спортистима у успону?

-Ако имате циљ у својој глави, никако не треба одустајати!! – поручила је Соња.