КУЛТУРА НАШИХ НАЈРАНИЈИХ ПРЕДАКА
Иако, је свим Србима позната историја од Немањића па све до Другог светског рата, а онима мало ученијим и историја непосредно пре Немањића , многи не знају скоро ништа о нашим првим праоцима – Словенима.
Словене многи познају само по подели која је тек у скорије време подељена ради лакшег разврставања и истраживања. Били би то Источни, Западни и Јужни Словени, иако се наводе и Полапски словени познатији као Лужички Срби.
Словенску митологију означава, као и сваку другу паганску, велики партенон богова и богиња.
Загонетност митологије Словена почива на томе да је јако тешко пронаћи било какве оставштвине старих Словена да би се одредило тачан број богова и богиња, и чак и сада митологија старих Словена нема, са сигурношћу, одабраног врховног бога, као што је случај са Зевсом или Јупитером у Грчкој односно Римској митологији.
Међутим, неке појаве се константно јављају код свих Словена, као што су обожавање дрвећа или моћни ритуали сахрањивања.
Словени су имали високо развијен појам о загробном животу, пре свега као и култура Египта слепо су веровали у њега. Имали су филозофију која се доста разликовала од осталих култура; културе налик Скандинавској или Месопотамској су веровале у нешто што данас можемо поистоветити са хришћанским рајем. Док су Словени веровали да душа преостаје на земљи и само се сели у дрво, као што је већ поменуто велико поштовање дрвећа је било баш због тога. Такође, то је разлог, иако многи то не знају, зашто се данас „ваља“ засадити дрво близу гроба.
Словени су имали богове налик Перуну, Световиду, Дажбогу, Сварогу,а уруским билинама, а и у српским народним песмама и дугим усменим народним умотворинама, сачуване су успомене на старе словенске богове и хероје, а вероватно и нешто од првобитне словенске митологије. Елементи старе религије одржали су се и у ликовима и култовима појединих хришћанских светаца, на пример, Св. Ђорђа, Св. Николе, Св. Илије, а код Срба - и Св. Саве.
Нема сумње да су Словени наставили да живе кроз данашње народе, поготово кроз Србе и Русе. Велики број обичаја и обреда, поготово обичаја када неко умре или се роди, везујемо за хришћанске обичаје, а у ствари су словенски обичају који су се помешали са надолазећим хришћанством у 7. и 8. веку.
