За све је крива Естер Вилијамс!!

Та, та, та, тара, тара, та та - ! Good morning!! - весело се огласио будилник поред мог кревета. Одмах потом аутоматски се укључио и радио уз глас водитеља који се трудио да делује орно и оптимистично:

"Добро јутро поштовани слушаоци, тачно је 5 часова. Тренутна температура овог децембарског јутра у Београду је -3 степена, уз повремене ударе ветра до 10 метара у секунди. Дан пред нама биће хладан и облачан, уз суснежицу која ће током дана прећи у снег. Највиша дневна температура око нуле. Због најављених падавина очекују се гужве у саобраћају па се возачима саветује опрез. Препорука хроничним болесницима је да не забораве своју редовну терапију и да без преке потребе не излазе из кућа."

Потом је дежурни музички уредник, у налету инспирације и креативности, пустио прастару песму "Пада први снег" групе Сунцокрет.

Долази зима, дуга и хладна затвори врата, упали ватру пада први снег...

Док се вртео добро познати рефрен, извукла сам се из кревета, на брзину се обукла и после обављене јутарње хигијене дограбила, још синоћ припремљену, спортску торбу и изашла из стана, пазећи да не разбудим још увек уснуле укућане.

Ову рутину понављам сваког уторка, четвртка, суботе и недеље и то већ пуних шест година, колико тренирам синхроно пливање у КСП "Ташмајдан". Као и све такозване "мале спортове" и мој спорт мучи недостатак новчаних средстава због које клуб изнајмљује ове "вампирске" термине јер једино њих може да плати. С обзиром на то да нико нормалан неће да плива у цик зоре, па још зими док је напољу мркли мрак, ови термини су дупло јефтинији од оних током дана. Ипак, и са том преполовљеном ценом термина, клуб једва саставља крај с крајем.

Откуд ја у тој причи и због чега сам изабрала један од најзахтевнијих спортова који ми сигурно неће донети милионски уговор за прелазак у неки инострани клуб нити славу, нити дочек на балкону зграде Скупштине града?

Први разлог је то што нисам могла да се одлучим између пливања, балета, гимнастике или плеса. Синхроно пливање је спорт који све то обједињује и склапа у савршено складну целину. Други разлог се више тиче мојих родитеља, којима се као и већини других, радно време протеже од јутра до мрака па чак и викендима. За њих је била пресудна близина базена Ташмајдан, што је значило да не морају да ме више пута недељно развозе по граду ради одласка и повратка са тренинга.

За ових шест година сам прошла кроз статус почетника, пионирску и кадетску категорију а почела сам већ да наступам и за сениоре. На зиду ми виси двадесетак медаља (златних, сребрних, бронзаних) са бројних државних првенстава и разних међународних такмичења.

Освојене медаље јесу извесна сатисфакција за уложени труд али оно што је мој највећи добитак од синхроног пливања су остварена пријатељства и осећање припадности тиму. Такође, кроз бављење овим спортом, научила сам да савладавам препреке, да не одустајем код прве потешкоће и да стално "подижем лествицу" и померам границе својих могућности.

Важна награда су наравно и аплаузи публике и они значе много више од било које освојене медаље. Прва следећа прилка да добијемо аплаузе, а за вас да се упознате са лепотом синхроног пливања, биће у недељу 25. децембра када се од 18 часова на базену Ташмајдан одржава традиционални, 24-ти по реду, Новогодишњи бал на води.

Улаз је слободан а од посетилаца се очекује само да понесу добро расположење и не штеде дланове.

И на самом крају текста, да се вратим његовом наслову. Многи се вероватно питају ко је та Естер Вилијамс и какве везе има са овом причом. У питању је америчка филмска глумица и пливачка шампионка која је 1944. године снимила чувени филм "Бал на води" који је једна врста мјузикла на води. Филм је пунио биоскопске сале деценијама после првог приказивања и сврстава се у ред класика седме уметности. И ако је синхроно пливање настало много пре снимања тог филма, његово приказивање донело је ширу популарност овом спорту.