Како сам помоћу трика заволела књигу
Већини припадника моје генерације прве играчке су биле компјутер и мобилни телефон. Ни ја по том питању нисам изузетак. Све већа приступачност дигиталних уређаја допринела је да традиционални медији путем којих су информације, знање и култура допирали до људи одлазе у историју. Родитељи ми често са сетом причају о времену када је врхунски излазак био одлазак у позориште или биоскоп, и како се целе недеље нестрпљиво ишчекивао нови број Политиконог забавника или омољеног стрипа. Биоскопа је данас све мање јер се филмови најчешће преузимају са интернета а стрипове евентуално читамо са екрана таблета или мобилног телефона. Зато је и штампаних издања новина, часописа, ревија, енциклопедија... све мање. До свих жељених информација се много лакше и брже долази путем „мреже свих мрежа“. Можда је од свих медија које преносе информације највише штете претрпела књига. Живимо у свету у којем се све одјива превише брзо а читање књиге захтева време, концентрацију, посвећеност и размишљање о прочитаном. Данашње генерације, бомбардоване бројним информацијама које превазилазе могућност просечног човека да их прими и обради, принуђене су да праве брзу и често погрешну селекцију онога што ће допустити да до њих допре. Књига се узима у руке само као обавезна лектира а и тада многи прибегавају разним „скраћеним издањима“ и препричаним тезама које се могу наћи на интернету. [if !supportLineBreakNewLine] [endif]
Свесни важности књижевности за процес формирања личности и стицање елоквенције која је, између оталог, веома битна за правника „у најави“, родитељи су помоћу једног трика покушали да ми приближе књигу. Знајући за моју склоност ка страним језицима, са једног Сајма књига донели су ми два романа о Шерлоку Холмсу писана на енглеском језику. И , нећете веровати- трик је више него успео.
Енглески језик ми је одувек добро ишао и представљао један од предмета чијим сам се часовима радовала. Већина младих је одабрала овај језик због значајног утицаја англо-саксонске културе, холивудских филмова и рок и поп музике. Код мене је разлог био „мало“ другачији. Стицајем околности на мене је утицај вршила корејска и јапанска култура, прво кроз стрипове а потом кроз цртане и игране филмове. Једини начин да схватим радњу која се одвијала на, за нас, превише егзотичним језицима, био је да све то потражим преведено на енглески. Тада сам схватила да енглески није само језик којим говоре Енглези, Американци и добар део земаља које су некада биле њихове клоније. То је одавно постао универзални језик споразумевања између разних народа и култура. Скоро да се може назвати званичним језиком планете Земље. У жељи да проверим колико добро владам енглеским ,почела сам да читам књиге које су ми родитељи донели. Сама чињеница да нису написане на мом матерњем језику захтевала је више концентрације у покушају да схватим смисао реченице. Страница по страница и ја сам све дубље зарањала у књигу схвативши да ме је њена радња потпуно обузела и да ме често тера да читам даље, често до касних ноћних сати. Задовољство читања захтева више времена од површног прегледа интернет страна , али је зато много дубље и садржаније. Тако се заобилазним путем, и за мене сасвим ненадано, из жеље да усавршим страни језик, створило пријатељство између мене и књиге. Тренутно завршавам књигу Оскара Вајлда „Слика Доријана Греја“, позајмљену из наше школске библиотеке, и искрено вам је препоручујем !