Утисци са нашег петодневног пута у 4 државе
У периоду од 9.до 13.маја 2016. године имали смо прилику да посетимо Словенију, Аустрију, Словачку и Мађарску. Путовање је било врло едукативно. У наредним реченицама ћете прочитати и видети где смо све били, које институције смо посетили, шта смо научили.
Посета факултета друштвених наука Универзитета у Љубљани - смер за медије
Обишли смо и Факултет друштвених наука - (ФДВ)- смер за медије где су нас љубазно дочекали продекан факултета Златко Шабич, шеф офсека за комуникације Тања Облак и Дејан Јонтес са програма медија и комуникација.
Дејан Јонтес нас је упознао са самом суштином рада факултета и дао нам уопштене информације о смеровима који постоје.
Факултет има четири катедре : социологија , политикологија, комуникологија и културологија. Они се гранају на више смерова, подсмерова и модула. Ти смерови су слични као на нашем Факултету политичких наука, али не дајте се заварати!
Факулет друштвених наука у Љубљани је потпуно бесплатан за све, како за држављане Словеније тако и за држављане земаља бивше Југославије, јер са свим тим државама Словенија има билетералне уговоре о бесплатном студирању и не полаже се пријемни. Битни су само воља и жеља за знањем и радом , положен матурски испит, успешно завршена последња два разреда средње школе и много добре воље.
Оно што је занимљиво код факултета је то што су студенти слободни да бирају изборне предмете са других смерова и на тај начин сами креирају свој образовни профил. Организују се и разни програми преко којих студенти много науче , а они највреднији добијају и посао.
,,Очекујемо много од студената, али факултет има и опуштену страну, а то су екскурзије и пикници"- реченица је коју је господин Јонтес истакао и додао да имају најбоље студенте.
Када смо добили довољно информација о факултету, студијама и универзитету наступио је најзанимљивији део, а то су искуста студената из разних држава који су са нама поделили своје мале тајне, али су нам такође показали и своје практичне радове које су вредно радили уз асистенцију професора.
Туру на љубљанском Универзитету смо завршили обиласком просторије за снимање и обраду материјала, познатију као виртуелну или плаву собу коју студенти користе за потребе своје академске телевизије али и за тв -формате које од њих узима национална телевизија.
Начин рада на факултету, кабинети који примају највише 30-ак студената и упућују на конверзацију са професором, најсавременија опрема и несвакидашњи начин усвајања знања, јасно говоре о квалитету овог факултета за који се поносно каже да је један од најбољих у целој Словенији, можда чак и на простору бивше Југославије. Оно што он пружа својим студентима не могу ни многи приватни факултети где је година школовања врло скупа. Доситеј нам је одавно рекао :,, Књиге браћо моја, књиге, а не звона и прапорци". Надам се да ћемо у будућности имати више слуха за ову мисао и доживети да и код нас видимо овакав факултет.
Ања Зорић IV9
2.Посета „Кући експеримената“
Љубљана је град који иза своје архитектуре крије богату историју која никога не оставља равнодушним. То је град који зрачи топлином и позитивном енергијом, који грли све оне који га посете. Несебично пружа ужитак сваком посматрачу, одузима дах и обузима душу и тело. У граду змаја посетили смо једну кућу. Али то није обичан кућерак у забаченом делу града. Била је то Кућа експеримената (на словенском језику Хиша екпериментов). На улазу научног центра стоји један духовит натпис: „ Забрањен улаз слоновима, псима, мачкама и папагајима... Дозвољен улаз диносаурусима... Али само на повоцу!“ Ево слике која то показује:
Затим смо добили прилику да занемаримо теорију, прескочимо предавања и посветимо пажњу индивидуалном истраживању. Уз помоћ науке, креативности и хумора пробуђено је наше интересовање да сазнамо више. Имали смо прилику да посматрамо ширење сопствених зеница, меримо нашу снагу, правимо мехуриће у води помоћу притиска, као и да испробамо лежање на ексерима. Наравно, ту су и многи други експерименти који су учинили да време неосетно пролети.
Научили смо да се ослонимо на сопствено искуство, препустимо осећају и знатижељи.
Кинеска пословица каже: „Чуо сам и заборавио. Видео сам и запамтио. Урадио сам и знао сам.“ Управо то је искуство које смо на изласку понели са собом. Видели смо и запамтили. Пробали и научили.
Нина Костић II2
3.Бечка палата Шенбрун
Након посете Љубљане запутили смо се ка Бечу нестрпљиви да видимо шта има да нам понуди. Аутобус се зауставио и пред нашим очима се издигао велелепни дворац Шенбрун, резиденција хабзбуршких царева. Одушевљени ђаци су изашли из аутобуса и кренули у обилазак огромног дворишта богатог статуама, савршено уређеним баштама, фонтанама и вртовима. Најлепше нас је тек очекивало.
Закорачили смо у унутрашњност палате и остали без даха.Тамо, време као да је стало. Огромне собе уређене у рококо стилу, пространи ходници којима се шетала Марија Терезија, портрети, сто за којим се окупљала царска породица и префињен намештај чинили су да се осећамо као да смо се срели лицем у лице са историјом Хабзбурга. На жалост, убрзо смо морали да се вратимо у 21. век, али пуни нових сазнања и богатији за једно предивно искуство.
Анастасија Чупић III2
3. Наша братска Братислава
Срби и Словаци као два словенска народа одувек су се међусобно поштовали и ценили, никада нису ратовали и симбол су братства. Словачка једна је од малобројних држава ЕУ која није признала независност Косова, на чему смо јој сви неизмерно захвални. Словачка је пуних 12 година чланица ЕУ, пре тога била је у саставу заједничке државе са Чешком. Период Чехословачке републике означава се као тужан елемент историје ове државе. И Чеси и Словаци истичу да комунизам никада нису желели већ да им је он наметнут од стране СССР-а, а утицај овог уређења и данас је видљив по целој земљи. Многи Словаци тада су завидели Југословенима због имовинског стања, социјалног система у држави и наравно олакшица приликом путовања. Данас је ситуација је потпуно обрнута, но вратимо се на ту чаролију која се зове Братислава. Једини је европски главни град који се дословно граничи са две државе, Аустријом и Мађарском. Прва ствар која је видљива већ са аутопута је братиславска тврђава, предиван споменик историје завештан овом мирољубивом граду.
На уласку у град видљиве су вишеспратнице једноставног стила, грађене за време комунизма, сличне нашим новобеоградским блоковима, без декорације, једноставне и депресивне. Центар града прича другачију причу, причу лепшег времена, причу Хасбурговаца. Центар Братиславе карактеришу мале улице од калдрме и безброј зграда разних боја сличних оним у Бечу, Будимпешти и Љубљани.
Прва локација коју смо посетили у Братислави у оквиру путовања „Ако имаш шта да кажеш, реци“ била је зграда словачког националног радија. Зграда прилично оронула, загушљива и једноствана осликава начин живота Словака у прошлости. Зграда је изграђена као обрнута пирамида и сем тога ништа на њој није задивљујуће. Словаци ће вас са осмехом на лицу упутити у све што желите да видите и потрудити се да вам што више ствари пренесу. Из искуства са многим народима слободно могу рећи да су Словаци један од најмирољубивијих и најпријатнијих народа у Европи. Осмех се са лица становника Братиславе нешто је што ћете вечно памтити, као и поглед са ротирајућег ресторана на врху пилона на мосту преко Дунава. Словенска крв која спаја наша два народа и поред многих баријера, остаће вечити мост пријатељства Срба и Словака. Зато следећи пут када кренете у Беч обавезно обиђите Братиславу која се налази на само пола сата вожње и разбите предрасуде које су устаљене да у Братислави немате шта да видите и да је толико мала да може да се препешачи. Обиђите је, одушевите се и поделите са нама ваше утиске из братске нам Братиславе!
Никола Милосавић Алексић IV5
5.Предавање представника агенције у склопу обиласка словачког радија
SITA је словачка новинарска агенција која је највећи приватни провајдер сложених информационих услуга у Словачкој представља модеран информациони медиј заснован на моделу независне новинарске агенције. Овај новински тим у SITA има преко стотину искусних и стално запослених новинара, уредника, аналитичара.. Производе преко 400 вести и новости дневно.
Нама су се обратила два представника SITA организације- Павел Мудри и Радован Павлик.
Радован Павлик је од самог почетка свог разговора са нама показао своју љубав према нашој земљи, те је разговор од самог почетка био пријатан и занимљив. Он је журналиста агенције SITA и специјалиста за политичке теме. Причао нам је о томе како морамо да волимо свој посао да бисмо у њему били успешни и да ако се одлучимо за новинарство, њему треба да будемо предани, јер изискује пуну пажњу и пожртвовање. Упознао нас је са сопственим методама помоћу којих долази до информација. Његов рад се заснива на остваривању добрих контаката. Са својим саговорницима гради посебан и опуштен однос, неретко са политичарима одлази на јутарње кафе, џогирање, на ручкове, трчање, вожњу бициклима или друге спортске активности. На тај начин долази до информација, битних за његов посао.
Милица Шојић II2
