СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ЂОРЂЕ – ЂУРЂЕВДАН (6. мај)

Овај славни победоносни светитељ рођен је у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му је страдао за Христа, и мајка му се преселила у Палестину. Када је Ђорђе порастао отишао је у војску где је у двадесетој години дошао до чина трибуна, и као такав био је на служби при цару Диоклецијану. Када је цар отпочео страшно гоњење на хришћане, Ђорђе је ступои пред њега и одважно исповедао да је и он хришћанин. Цар га је бацио у тамницу, а наредио је да му се ноге ставе у кладе, а на груди тежак камен. Затим је наредио да га вежу на точак, под којим су биле даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не постане као једна крвава рана. Затим га закопа у ров, тако да му је само глава била ван земље, и оставио га је ту три дана и три ноћи. По том преко неког мађионичара дао му је смртоносни отров. Но при свимовим мукама Ђорђе се непрестано молио Богу, и Бог га је исцељивао тренутно и спасавао га од смрти. Тада су и многи примили Христову веру. Чак је и царева жена Александра тада примила хришћанску веру, међутим цар ју је убио заједно са Ђорђем 303. године. Иако је Ђорђе имао славу и богатство то га није спречило да своју љубав према Богу изостави. За ту љубав Господ га је наградио венцем неувеле слава на небу и на земљи и животом вечним у царству Његовом. Још му је даровао и силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.

ЛЕГЕНДА О СВ. ЂОРЂУ

По предању, у језеру у близини града Лиде, у Палестини, живела је огромна аждаја, која је мештанима оближњег града Вирита стварала велике неприлике. Аждаја је често излазила из језера и прождирала људе који би се нашли у близини језера а, поред тога, имала је и отрован задах од кога су се људи разбољевали и често и умирали. Житељи овог краја су се најзад обратили и свом владару за помоћ али им он заповеди, да би се решили својих проблема са аждајом, да сваког дана на обали језера жртвују по једно дете. Народ то прихвати и од сутрашњег дана започне жртвовање деце. Сваког јутра је по једно дете било остављано крај језера и убрзо и прождирано. На крају је дошао ред и на ћерку тог владара, јединицу, коју окитише и припремише за жртву аждаји. Док је уплакана девојка стајала крај језера, пред њом се указује Свети Ђорђе, јашући на коњу, са копљем у руци. Тада и аждаја излази из језера а Ђорђе појури ка аждаји и забоде јој копље у чељуст, пригњечивши је за земљу. По Ђорђевом наређењу, девојка везује свој појас аждаји око врата и води је према граду. Градски владар и сви житељи због тога примише хришћанство а у граду убрзо буде изграђена и велика црква посвећена Пресветој Богородици и Светом Ђорђу.

Због ове легенде Св. Ђорђе је на икони приказан како убија аждају.