Школа Удружења новинара Србије

Прича о томе како сам се одлучила за школу новинарства Удружења новинара Србије: Био је крај маја 2015. године када сам почела да претражујем курсеве новинарства на интернету. Размишљала сам о томе да упишем "Факултет политичких наука" па ми је пало на памет да пре уписа видим о чему се ту заправо ради. Нисам ни сањала да ће баш та одлука преокренути све у шта сам веровала до тада. Почела сам да размишљам на други, позитивнији начин. Од свих курсева на које сам наишла најбоље је био описан курс УНС-а. На сајту је био детаљан опис свега што се учи у школи, колико траје и наравно цена школе. Та сума је за мене недостижно. Кроз главу ми је пролазило: "Шта да радим?, Како да набавим новац?". Цело лето сам смишљала планове и начине на које бих могла да скупим новац, да идем у школу. На крају сам се досетила да могу то да тражим као поклон за 18. рођендан. У том тренутку ништа друго нисам желела више од тога! Једноставно, осећала сам да је важно да одем тамо. Родитељи су то прихватили и ја сам се пријавила за школу. Школа је почела са радом средином октобра и било нас је дванаесторо у групи. Ту је било студената филозофије, права, ликовних уметности, грађевине, новинарства, оних који су завшили факултет , па чак и једна мајка. Атмосфера је врло брзо из неугодне прешла у опуштену, а томе је заслужна једна ствар која нас је све повезивала то је - љубав према новинарству. Прво предавање о томе како се пише вест нам је држао Иван Мрђен, дугогодишњи уредник у Блицу. Првог дана одмах смо имали задатак да применимо научено. Ишли смо по граду тражећи најактуелније догађаје за које може да се напише вест, а онда смо ту исту вест написали и прочитали пред групом. Углавном смо суботом радили теорију и по неку вежбу, а недељом је био практичан рад. У школи jе толико добро осмишљен концепт предавања , да и они који нису били расположени за рад једноставно ЖЕЛЕ да раде. Учили смо о новинарским жанровима, агенцијском новинарству, о томе како се пише извештај, вест , како се пишу наслови, како се пише репортажа. Предавања обухаватају и радио новинарство , ТВ новинарство и Веб новинарство. Зоран Шапоњић нам је причао своје доживљаје са терена и такође нас учио како да напишемо своју репортажу. Јулијана Симић нам је , поред тога како се правилно пише вест , поделила и пар савета за неке будуће победе. Петар Гајић је објашњавао како то треба да изгледа добар ТВ прилог, а од Новице Савића смо научили како треба да изгледа права ТВ репортажа. Са Радованом Пантовићем смо правили свој први радио пакет. Љубица Гојгић нас је учила основима доброг интервјуа, а са Бранком Веселиновићем смо вежбали јавни наступ. Имали смо и предавање о почецима новинарства у Србији и пионирима Димитрију Давидовићу и Лази Костићу. То предавање нам је држао најстарији члан УНС-а , Растко Гузина. За та два месеца , колико смо укупно провели времена заједно, прилично смо се зближили као група. Када са неким прођете кроз први сусрет са камером , од кога вам "не буде добро", па се касније смејете сви заједно том видеу, то није мала ствар, бар не мени. Дванаесторо различитих људи, а опет толико усклађених се окупило у 36. генерацију школе новинарства и мислим да бољу групу нисам могла да пожелим. То је школа у којој сам схватила колико је важно учити. Али не само оне ствари које су битне за неки посао , већ учити о животу, људима и правим вредностима. Толико среће, заједничких жеља, мотивације и љубави не може да стане у овај текст. То мора да се искуси.

Моја порука свима који желе да започну нешто ново је да не одустајете. Поготво не због туђег мишљења, jер они не знају оно што ви знате. А ви никада нећете сазнати шта сте све могли , ако не покушате!