СРПСКА ЛЕГЕНДА – ВАМПИР
Вампир је митолошко биће које у највећој мери срећемо на Балкану, односно источној Европи. Не зна се засигурно где се прво појавила таква легенда, али се узима да је то била Србија по извештајима бечких лекара из 17. и 18. века. Порекло саме речи се приписује Србији иако се различито изговара на народним језицима држава око нас, поготово у Румуније и у Бугарској. Разликујемо неколико назива за вампире као што су: лампир, вједогоња или чешћи начина из ког је проистекао данашњи назив упир.
За првог вампира се по легенди узима Влад III Цепеш (1431-1476), познатији као Дракула из истоименог Стокеровог романа. Цепеш значи Набијач, односно Онај који набија на Колац, али за њега никада није потврђено да је заправо био вампир. Његово гробно место је испред олтара у манастиру на острву у језеру Снагов (Румунија), али његово тело тамо није нађено већ гроб лежи празан. Поред тога, и његова „специјалност“ да набија људе на колац учинила га је најсуровијим владарем средњег века.
Влад III Цепеш
Следећа позната легендарна вампирица је грофица Ержбет Батори која је била у наводном сродству са Дракулом, што ју је учинило озлоглашеном вампирицом. Она је била позната по томе што је отимала младе девице и присиљавала их на свакакве одвратности, да би се на крају купала у њиховој крви јер је веровала да је то тајна вечне младости којом је била, као и Дракула, опседнута.
Ержбет Батори
Ниједно од ово двоје нису забележени као вампири већ се народ бојао њих због одређених монструозности које су чинили. Међутим први од стране аустроугарских лекара регистровани вампир био је Петар Благојевић из села Кисиљева, због кога је по веровању мештана тог села, умрло још десеторо људи само 24 сата после његове смрти. Додатак његовом „досијеу“ је било то што су сви који су умрли посведочили да им је на самрти дошао Петар и да их је давио. Паника која је настала била је толико велика да је цар из Беча послао најученије лекаре тог доба да сместа истраже догађај. Откопавши његов гроб, нашли су да је његово тело било потпуно очувано после више од месец дана након смрти! Тада су иако је то било забрањено, извршили процес уништавања вампира, пробовши га коцем и напунивши му уста ченовима белог лука.
Поред њега било је још Срба за које је тада било потврђено да су вампири попут Павла Арнаута и најчувенијег Саве Савановића који је описан у приповеци Милована Глишића.
Легенде везане за вампире су бројне. Поред самих легенди познати су и обреди, као и обичаји за уклањање „ноћних ловаца на крв“. По веровању да би се постао вампир за живота потребно је да човек буде уједен 3 пута, такође особе које би извршиле самоубиство одмах би постајали вампири. Начини откривања вампира су били многобројни- по легенди ако би црни коњ зањиштао над гробом три пута то је значило да онај који лежи у том гробу је повампирен.
Народна предања су оно што чине сам тај народ и описују његова веровања и његов развитак током векова. Легенде у свету су бројне, али најпознатија легенда је о вампирима, хладним и немтрвим, и не треба заборавити да је то можда и најстарија српска легенда по којој си касније узимати примери за бројне књиге, филмове и приче!
