МУЗЕЈ ВУКА И ДОСИТЕЈА

Feb 19, 2016

2 min read

Као поклон за Дан државности, Београђани су имали прилику да бесплатно уживају у изванредној поставци Музеја Вука и Доситеја.

Музеј се налази је у најстаријој сачуваној стамбеној згради у Београду, која је подигнута у првој половини 18. века, вероватно за београдског дефтердара (турског управитеља ризнице).

Кућа је више пута мењала намену и власнике, а између 1809. и 1813. године, у њој је радила Велика школа коју је основао Доситеј Обрадовић. Ова школа представљала је прву вишу просветну установу у Србији, која ће се касније развити у универзитет.

У унутрашњости куће која одише турским духом посетиоци се могу упознати са ликом и делом два великана српске културе,а они који су већ имали прилику да слушају о Вуку и Доситеју свакако ће допунити своје знање новим и занимљивим информацијама, а дела која су оставили за собом и која су била од великог значаја за српски језик и културу моћи ће да виде у оригиналним издањима.

11668170_1118791661464920_463891932_n
12713987_1118791404798279_13501505_n
12722093_1118791391464947_2112551983_n
12735568_1118791561464930_1806176787_n
12735667_1118791564798263_1022657025_n
12735887_1118791428131610_515868714_n

Поред првог и другог издања „Српског рјечника“, „Мале простонародне лавено-сербске пјеснарице“, првог издања „Горског вијенца“и још много дела од непроценљивог значаја за развој српске књижевности и језика, посетиоци могу видети Вуков фес, штап, штуле као и Вукове наочаре, мастило, прибор за писање и још много личних ствари. Ту су и слике, подаци и предмети Вукове породице о којој се није много говорило, али само једна соба може да дочара и исприча причу о једној несрећној и талентованој породици.

12765726_1118791654798254_1060821965_o
12755235_1118791411464945_1236025833_o
12746420_1118791398131613_559296529_n
12746304_1118791244798295_2074571465_n
12736323_1118793561464730_1567096425_n
12746226_1118791421464944_1493174681_n

За разлику од Вукове заоставштине, личних предмета Доситеја Обрадовића нема јер су уништени у пожару још 1813. године. Због тога се део музејске збирке која се односи на њега углавном заснива на ликовним прилозима, архивској грађи, Доситејевој преписци и књигама, међу којима су прва издања његових дела.