ДАН ДРЖАВНОСТИ И УСТАВНОСТИ - ДАН РЕВОЛУЦИЈЕ

Дан државности Републике Србије се обележава 15. и 16. фебруарa, а такође представља и дан уставности. На овај дан се обележава више историјских догађаја, као и један битан политички догађај.

Најбитнији историјски догађај је подизање Првог српског устанка , који је подигнут у Орашцу 1904. године. Повод за устанак је пре свега био „данак у крви“, што је представљало насилно одузимање српске деце од њихових родитеља и то већ у узрасту од шест година како би ратовали за Турке ; познато је такође да су мајке да би сачувале децу од Турака често касапиле своју децу јер Турци нису хтели да узму децу са било каквим недостатком. Поред терора која су спроводиле дахије и „данка у крви, “ чувши незадовољство и гласове који су позивали на устанак, дахије су организовале и „Сечу кнезова“. „Сеча кнезова“ се десила 4. фебруара 1904. и тада су најистакнутији сељаци, трговци, свештеници и кнезови били обезглављени. Неколицина која је побегла у шуме се спасила и они су на челу са Карађорђом подигли устанак већ после нешто више од недељу дана. Српске кнезове највише је погодила трагична смрт Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина , као и њихова мудрост и храброст у смрти.

Иако је целокупни период устанка био успешан , а устаници били охрабљени бројним победама, устанак је почетно био искључиво против дахија али је на крају израстао у рат против Турске, међутим због притиска Наполеона Русија је морала да се повуче,а Срби су били потиснути са југа, запада и истока; додатна околност је била што је Русија потписала Букурешки мир који је требало да осигура повратак Турака у Београд, на шта устаници нису хтели да пристану јер би онда све што су урадили пало у воду. На крају и сукобом Младена Миловановића и Карађорђа о одбрани Засавици, где је погинуло много Турака, али су свеједно Турци победили и пробили се до Београда који су преузели и све се поново вратило као у време пре устанка. Карађорђе је побегао у Аустрију, а убрзо је следио нови устанак који је водио Милош Обреновић.

Поред Дана државности овог дана се слави и дан уставности јер је 1835. донет први српски устав на Сретење због чега је и назван Сретењски устав.

Ови празници су се славили све до пропасти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, када је био укинут да би поново почео да се слави од 2002. године.