"Божанствени светови" у Београду
Изложба „Божанствени светови“, отворена је 28. децембра у Кући легата (Кнез Михајлова бр. 46) и биће отворена за посетиоце од уторка до недеље, од 10:00 до 20:00 часова, до 27. марта.
Салвадор Дали био је један од највећих мајстора надреализма и један од најзнајнијих уметника 20. века. Своју сликарску каријеру Дали је започео већ са 10 година, похађајући часове сликарства, а касније је уписао сликарску Академију у Мадриду са које је избачен непосредно пред дипломски, изјавивши да на факултету нико није довољно компетентан да га оцени.
Највећа подршка и најважнија личност његовог живота била је његова жена Гала, након чије смрти је пао у тешку депресију и три пута је неуспешно покушао да себи одузме живот.
Преминуо је 1989. године за време трајања његове омиљене представе „Тристен и Изолда“, у 84. години живота.
Дали је био ексцентрик, атеиста, рушио је све табуе, а већина га је сматрала за особу чије психичко стање није у најбољем реду.
Чињеница је да код Далија ништа није било случајно, али се његова дела такође могу тумачити на више начина.
Његов графички опус чини више од 1.700 радова који су рађени у бакропису, гравури, дрворезу, литографији и мешаној теници.
На изложби смо моје другарице и професорке Диана Кнежевић Петровић и Биљана Тасић имале прилику да се уз стручно вођење упознамо са Далијевим графикама као што су „Библија Сакра “ и „Божанствена комедија“ и то на начин на који их је он доживљавао. Такође, били су изложени и остали познатији графички листови као што су „Далијеви коњи“, ,,Дон Кихот" ,"Омаж Леоарду да Винчију". Такође смо сазале неке од најинтересантних чињеница из живота познатог шпанског уметика.
За илустрацију „Божанствене комедије“, којој је посветио више година, а касније изјавио да је никада заправо није ни прочитао, направио је 101 акварел и рекао да дело осликава његов лични духовни развој. Са Дантеом се са лакоћом идентификовао јер је Далијева жена Гала била његова муза и особа коју је обожавао, баш као што је то за Дантеа била његова Беатриче. Дали није користио мотиве из сваке песме, тако да је за неке песме направио три илустрације, док за неке није ниједну.
Даијеве илустрације за Библију чини 105 литографија , сликаних углавном гваш техником, која подразумева сликање воденим бојама које су помешане са покривном белом бојом. Због тога су, насупрот акварелним бојама, нерозирне. Библија је издата 1969. у Милану у 1.677 примерака. Ангажовао га је пријатељ Ђузепе Албарето, који је себи поставио задатак да уметника проучавањем Бибије врати Богу, у чему нараво није успео.
Такође су били изожене и медаље, бронзани рељефи, скулптуре међу којима је и „Анђео победе“ и таписерије, од којих се издваја тепих са мотивима из „Дон Кихота“.