Правно - пословна школа прославила Савиндан
У среду, 27. јануара 2016. године, наша школа је прославила школску славу уз пригодан програм. Приредбу је пропратила бројна публика коју су чинили ученици, наставници и гости школе.
Програм је отпочео Химном Светом Сави, одмах потом на сцену су изашла четири ученика са рецитацијом ,,Пркосна песма" од Добрице Ерића. Ова песма изражава угроженост и морал српског народа.
Након тога почиње представа под називом ,,Блудни син". Порука овог дела је да човек треба да цени богатство које има, а не да тежи за већим, јер ако тежи за већим, изгубиће и оно што је имао. Блудни син који је живео са старијим братом и оцем на сеоском имању жудео је за богатством и животом ван села. Од оца је тражио новац, да оде у град и да тамо настави свој живот. Отац је пристао на то, али је упозорио сина да пази како троши новац , међутим, млад и неискусан син је сав новац потрошио на кафане, жене и пиће и живео као просјак. Када је схватио да је имао бољи живот на селу него у граду вратио се кући, извинио се и признао оцу своју кривицу.
После поучне представе на сцену излазе ученици са рецитацијом ,,Треба" од Стефана Симића. Ученици су кроз ову рецитацију драмски приказали суштину живота о којој говоре стихови у овој песми.
Следећа сцена била је посвећена Светом Симеону и Светом Сави. Укратко, драмски је приказано како је некада Растко Немањић у ствари постао монах Сава и како је Стефан Немања постао монах Симеон. Такође, драмски је изведена кратка прича о Симеону како је зидао Студеницу. На почетку, приказан је разговор између Растка Немањића и Стефана Немање, како Растко иде у лов. Међутим, тада је он побегао у манастир и замонашио се. У међувремену петоро ученика су формирала крст на сцени говорећи о значају куће за породицу и цркве за народ.
Последња сцена јесте, у ствари, беседа Светог Саве, односно обраћање ученика који је тумачио лик Светог Саве, публици. У тој беседи Свети Сава опомиње народ да треба да воле, верују, да чувају веру, и све око себе, а посебно децу и подсећа на то да не треба губити наду у оно што раде, али главну тему његове беседе представља љубав према Србима и љубав према Богу.
Током целе приредбе хор је пратио драмску секцију са следећим песмама: ,,Знаш ли ко те љуби силно", ,,Православље" и ,,Песме оца Симеона", којим је дириговала професорка музичке културе Шановић Сања.
Организатори приредбе су: Ирена Алиспахић, професорка српског језика и књижевности, која води драмску секцију, професорка веронауке - Антошин Невена, професорка правне групе предмета - Станковић Данијела.
На крају приредбе директорка школе, Ђорђевић Јулија, обратила се публици и поделила награде ученицима који су написали свој састав о Светом Сави. Ученици чији су радови проглашени за најбоље иду на једнодневни излет. Такође, похваљени су и ученици који су учествовали на одбојкашком такмичењу.
Представа је донела и више од очекиваног, публика је била одушевљена и честитала је свим глумцима, као и хору, на одличном и професионалном извођењу.
На крају, публика је имала прилику да се слика са ученицима, што је додатно обележило Свети дан сећања и славе на нашег првог архиепископа и просветитеља Светог Саве.
Након свечаности, у зборници уприличен је обред резања славског колача и освећења славског жита. Обреду су присуствовали, уз свештеника и домаћина славе, управа Школе, као и бројни гости, професори и ученици. А хор је, у свечаној атмосфери, још једанпут отпевао химну Светом Сави. Прослава је настављена уз пригодну беседу свештеника и директорке школе. Бројни гости, бивши и садашњи професори и ученици, као и сами учесници у представи прославили су школску славу Светог Саву уз коктел који је школа организовала за овај свечани дан.
Беседа о Светом Сави
Поштовани, окупили смо се како бисмо обележили један од најзначајнијих празника српског народа.
Давне 1823. године кнез Милош Обреновић је увео државно светковање Савиндана, а затим 1841. законом овај дан одредио као школску славу српских школа.
Рођен као трећи син Стефана Немање и Ане, Растко Немањић није био Божији дар само својим родитељима већ и читавом српском народу.
Никада се није уклапао у калуп. Још као мали знао је шта жели. Уместо живота који доликује младом принцу он се одлучио за живот који испуњавају: читање озбиљних списа о хришћанској вери и историји, молитве, пост, редован одлазак на богослужења...
Када је већ стасао и када је било речи о женидби, само се смешио, јер није желео да повреди мајку и оца. Смешио се, јер је већ тада знао. Знао је да је за њега манастирски живот, овоземаљски живот најближи Богу.
Никада није тражио, а увек је имао. Поклањао је не гледајући колико. Могао је да влада народом, а изабрао је да му служи. Обасјао је не само наш српски род него и друге земаљске народе.
Свети Сава важи за првог српског просветитеља и учитеља, првог архиепископа, књижевника, духовног оца.
Припадају му заслуге и за темељ права нашег народа који је започео доношењем Номоканона, правног зборника који садржи норме канонског, као и јавног и приватног права.
Како бисмо се без њега препознали? Ко бисмо уопште били да њега није било?
Захваљујући њему, српско хришћанство добило је посебну националну димензију. Светосавље ће српску нацију обликовати не само током средњег века и мучног ропства, већ и у модерно доба.
Ни по својој смрти Свети Сава, не заборавља свој верни народ, који му се обраћа као духовном оцу у невољама. У злу, његово име је било оно које смо изговарали и призивали у помоћ!
Морамо увидети важност овог светог имена, јер ако Светог Саву посматрамо само као прошлост, а не као садашњост и будућност, узор и идеал, онда треба да се запитамо да ли смо на правом путу.
Ана Ковачевић 4/7
