Интервју са бившим члановима новинарске секције

1. Да ли је новинарска секција имала утицај на твој избор факултета, с обзиром да си изабрала новинарство?

- Новинарска секција је највише утицала на избор моје будуће професије. Стекла сам праксу пре теорије и схватила да је то оно што желим. С обзиром да сам члан постала у другој години имала сам времена да размислим, да се испробам у разним видовима новинарства. У четвртој години сам већ била сигурна да је катедра за новинарство и комуникологију на Факултету политичких наука у Београду моја једина жеља.

2.Како си се одлучила за новинарску секцију а не, на пример, за драмску, хор или симулацију судског процеса?

- Од кад сам научила да пишем нисам престала на тај начин да се изражавам. Од дечијих песмица до озбиљних састава у средњој школи. Новинарска је била логичан избор јер је највише ишла уз моја интересовања.

3.Како сте дошли на идеју да направите онлајн часопис ПРАВнА СТРАНА?

- Био је то мој први задатак у редакцији. Еу инфо центар је пред нас поставио изазов да створимо нови школски медиј. Одлучили смо се за ,,онлине издање" како би магазин што више приближили нашој генерацији. Тај облик медија нам се збох своје брзине и практичности учинио најбољим.

4. Знам да си пуно путовала са новинарском секцијом. Да ли можеш да нам испричаш неку анегдоту?

- Пола сата смо били заробљени на Рибарској тврђави у Будимпешти. Дошло је до неспоразума са декицом који је радио на рампи. Био је озбиљан у намери да нас не пусти да се вратимо. Каснили смо на аутобус. Смејали смо се као луди.. нека остане тајна како смо се извукли.

5.Да ли можеш да кажеш да ти је новинарска секција помогла да стекнеш пријатељства за живот?

- Наравно. Моје две најбоље другарице су управо Ања Зорић и Анастасија Чупић које су такође радиле на покретању странице. Упознала сам још много квалитетних и невероватних људи. Такође у професоркама Диани и Биљани данас имам два дивна и права пријатеља за цео живот.

(Милица Шојић)

1. Како се осећаш након завршене средње школе? Да ли ти недостају средња школа и новинарска секција?

- Чини ми се као да је прошло свега пар месеци од матурске вечери, а већ сам трећа година факултета. Недостају ми средња школа и новинарска секција, али и студентско доба са собом носи неку чар. Захваљујући знањима које сам до сада стекла на факултету могу рећи да сам духовно порасла и да су ми се проширили видици, осећам да нисам иста она особа која сам била по завршетку средње школе.

2.Који си факултет уписала и која си година?

-Уписала сам српску књижевност и језик на Филолошком факултету, трећа сам година.

3. Да ли ти је искуство у ноинарској секцији значило касније и на факултету?

- Новинарска секција негује истраживачки и тимски дух што је веома важно. Студенти књижевности често пишу семинарске радове за које је пожељно самостално истраживање, а неретко су пред нама и групни задаци.

4. Да ли те је учешће на новинарској секцији подстакло да упишеш факултет за српски језик и књићевност?

- Љубав према књижевности и језику ме је подстакла да упишем Филолошки факултет, ту љубав су код мене развијале професорке на часовима српског језика и књижевности, посебно професорка Биљана Тасић на чијим сам часовима уживала.

5. О чему си највише волела да пишеш на новинарској секцији, где си проналазила инспирацију за писање?

- Волела сам да пишем о културним дешавањима у нашем граду. Знала сам да већина средњошколаца не одлази на такве манифестације нити посећује културне институције, зато сам ја као њихова вршњакиња желела да им пошаљем поруку да је упознавање са сопственом, па онда и туђом културом важно и да образовање није ограничено на просторије школе.

6. Која ти је била омиљена рубрика?

- Омиљена рубрика ми је била "читам, цртам, пишем" зато што смо тако долазили до сазнања о скривеним талентима наших другова, а и сама сам повремено прилагала своје кратке приче.

7. Шта препоручујеш будућим члановима новинарске секције?

- Свим будућим члановима новинарске секције поручујем да се питају шта је то што их занима, инспирише и покреће, а што би желели да поделе са својим вршњацима, а онда нека се слободно упусте у истраживање јер се никада не зна где их то може одвести.

(Анастасија Чупић)