МЛАДИ СМАТРАЈУ ДА СУ ЊИХОВЕ ПОТРЕБЕ НЕВИДЉИВЕ МЕДИЈИМА

Након низа одржаних радионица “Један школски час за медијску писменост” у предшколским, основним и средњим образовним установама предавач Маја Зарић, руководилац у Сектору за информисање и медије, закључила је да су деца и млади веома дигитално писмени, лако препознају и користе различите медије и интернет платформе.

Кроз разговор са више од 250 деце и младих установљено је да им недостају надградња знања и вештина које се односе на медијску писменост, пре свега када је реч о критичком размишљању, еваулацији садржаја, укрштању извора, стереотипизацији и утицају медија на њихов развој.

Сви учесници били су веома активни на радионицама и радо су комуницирали о својим медијским навикама и садржајима који их занимају.

Основци и средњошколци су били једногласни у изјави да не гледају телевизију, јер како кажу, на домаћим каналима се не емитује оно што их занима и недостају им емисије попут забавних, културних и научних намењених њиховом узрасту. Такође, истакли су да медији пропагирају погрешне вредности и узоре за младе истовремено сматрајући да немају начине да то промене и да се њихов глас о томе чује.

Када су у питању традиционални медији они не купују дневне новине, а ретко часописе, док радо и често слушају радио. На питање да ли верују медијима, изјаснили су се да генерално не верују, већ да све информације проверавају на друштвеним мрежама и на местима које они сматрају алтернативним каналима.

Такође, указали су да због брзине приступа медијским садржајима и могућности да бирају на захтев, најчешће користе интернет платформе на којима могу наћи различите видео садржаје, али прате и онлајн медије.

Иако су свесни да одређени садржаји имају утицај на њихов начин размишљања, понашање и сматрају да им се могу супротставити, својим изјавама су показали да заправо нису свесни на које све начине медијски садржаји утичу на њих. Управо из тог разлога неопходно је да им се јачају знања и вештине које се тичу медијске писмености.

Није изненађење то што предшколци не разумеју начин фунцкионисања медија и интернета, али јесте колико често и на којим све каналима и платфомама проналазе и гледају садржаје који их интересују. Они најчешће користе медијске услуге на захтев и јасно баратају терминима као што су лајковање, пратиоци, претплатници и друго.

Након 15 радионица колико је одржала у оквиру Европске недеље медијске писмености од 18. до 22. марта, Маја Зарић је установила да је неопходно да се настави са развијањем и унапређењем едукације о медијској писмености како за децу и младе тако и за родитеље и наставнике.

Радионице у организацији Министарства културе и информисања су одржане у Правно-пословној школи, Гимназији „Патријарх Павле“, основним школама “Владислав Рибникар” и “Јелена Ћетковић” и деци у Предшколској установи “Baby palace Анђела” и вртићу “Мали сунцокрети”.

Министарство културе и информисања интензивно се залаже за развој медијске писмености. Тај појам уведен је у два медијска закона и два закона о образовању, а у циљу системског уређења ове области у току је израда Приручника за унапређење и развој медијске писмености у предуниверзитетском образовању.