Беседа: "Човеку сваки дан прети опасност од човека"

Замислите један леп и сунчан дан. Шетате поред реке, опуштени сте и немате никаквих брига. Просто уживате. Људи које срећете су исто тако опуштени ј безбрижни као и ви, или то бар тако делује на први поглед. Ко зна какве све они тајне чувају у својим душама, далеко од очију јавности?! Ко зна какве су све грехове починили? Да ли сте знали да је свака седма особа на овом свету психопата? Нисте?! Сада, када то знате, покушајте да замислите број оних који су прошли поред вас током те ваше мирне и безбрижне шетње, а онда замислите број оних које сте упознали током живота. А сада, покушајте само замислити број оних који су некога некада убили из чистог задовољства! Неки од њих су Џозеф Вачер, Џек Трбосек, Зодијак и Тед Банди. Проглашени лудим и болесним садистима, стекли су своју славу у свету криминала захваљујући својим делима. Али највеће њихово дело јесте препуштање тамној страни личности. Не, они нису били луди као што то друштво каже или као што би већина вас то помислила. Они су били ослобођени ланаца својих мисли, а ја се томе дивим. Хајде овако, колико пута вам се десило да пожелите зло некој особи која је повредила Вас или ваше ближње? Колико пута сте, када сте на вестима чули да је неки човек убио или силовао неко дете или девојку, помислили да овог треба мучити или убити? У том тренутку Ви сте то и хтели, били Ви тога свесни или не. А ако сте већ били спремни да то и помислите, онда сте спремни да то и учините иако то вероватно никада нећете признати ни себи ни другима. Лудило људског ума постоји, сакривено дубоко у нашим душама, ми га се бојимо и ми му се опиремо. Само мала групација људи је спремна да се отргне од тих ланаца разумног расуђивања и да се потпуно препусти својим мислима. Јер ипак, наше мисли су оно што нас чини нама самима. Према томе, уколико сте икада помислили на неки лош чин, неко недело или неки блуд, Ви сте итекако спремни да то и учините што вас не чини нимало другачијим од господе коју сам малопре поменула. А управо та мисао која Вам је у тренутку беса, афекта или неке друге, дубље емоције прошла кроз главу, по Божјем веровању, значи да је грех већ почињен. Једино што вас дели од тих болесних умова, тих садиста, тих злих људи, јесте то једно једино дело. Ваш живот, добра дела која чините и просечан мир којем тежите јесу само маска којом прикривате ту мрачну страну себе, али и маска коју је имала већина серијских убица. Ваше мајке, породица и пријатељи биће увек ту за Вас и за њих ћете бити готово увек непогрешиви. Али тако су и ови, болесни умови, били невини за своје мајке, пријатеље и породицу. А баш ти људи, мајке поготово, ће увек наћи начин да оправдају њихове или ваше поступке, служећи се изговорима као што су :,,Друштво га је искрварило и он никада није био такав". Ову беседу завршавам речима Теда Бандија који је рекао: ,,Ми, серијске убице, смо ваши мужеви и ваши синови. Ми смо свуда. А сутра ће бити још више ваших мужева и ваших синова, као и мртвих". И знате шта?! Био је потпуно у праву када је то рекао.