КАКО ЈЕ ЛЕПО ВОЛЕТИ

Како је лепо бити окупан сунцем! Како је лепо носити онај осмех, коме ни киша не може ништа! Како је лепо волети! Како је лепо будити се срећан! Како је лепо кад заигра срце баш на ону песму, ма знате ону, нашу!

Како је лепо волети живот. Како је лепо смејати се изнова на оне речи, наше речи. Како је лепо волети стих, онај Антићев, што ће неког вечно сећати на мене. Како је лепо волети риму, онај непревазиђени Балашевићев стил. Како је лепо волети песму и бити једна од њих!

Како је лепо волети јесен, ону калемегданску, златну. Мирише кестење, зар се не осећа?! Како је лепо, Боже!

Како је лепо волети зиму, ону београдску, занесену мирисом цимета и пите од јабука. Како је лепо осећати се као да цео свет држиш за руку. Како је лепо волети ноћ, инспиративну стваралачку ноћ.

Како је лепо волети пролеће, оно што мирише на нове успехе, на маковњаче, на венац у мојој коси. Како је лепо љубављу волети.

Како је лепо волети лето, врело и устрептало. Како је лепо волети море, бескрајно, плаво. Како је лепо гледати сунце како залази и размишљати колико ли је дубоко то море, колико су добока осећања.

Како је лепо шетати се Кнезом, Страдуном, Башчаршијом, крај Саве, крај Аде, Миљацке, Дрине, Дунава..

Како је лепо гледати у звезде, како ли само неуморно сијају! Како је лепо имати сан и наду. Како је лепо веровати неком и дати му срце да га чува. Како је лепо волети ,,Малог принца“ и ружу, ону његову, а и ону моју, што је суву чувају странице моје омиљене књиге.

Како је лепо волети мајчину мирну луку и загрљај, очев савет и подршку, братовљев успех и осмех, сестрине истине и тајне.

Како је лепо волети мирис кафе у друштву искреног пријатеља! Како је лепо кад нам пасоше красе исти печати и датуми!

Како је лепо волети. Како је лепо волети живот. Како је лепо волети сваки нови дан!