СВЕТОСАВСКО-ЛАЗАРЕВСКИ ЗАВЕТ И САВРЕМЕНО ДОБА
Често се за нас Србе каже да смо претенциозни, осорни и да код нас влада паланачки менталитет... Међутим, имамо једну веома важну врлину: ми смо храбри!
„Ви не полазите на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег“, како каже Макензен својим војницима пред напад на Србију 1915. године. Али, полако се окрећемо се једни против других. Зашто? Е па, даме и господо, заборавили смо једну важну чињеницу, чињеницу која је у самој сржи нашег идентитета. Вековима уназад, нас Србе спаја наша Православна вера! Да ли је има још увек? Да ли наша срца траже спокој православног морала? Да ли смо ми уопште још увек Срби на начин на који су то биле генерације солунаца, па чак и генерације које бранише Косово пред 19 најјачих земаља света? Или само говоримо истим језиком као ти људи?
Забога, Срби, да ли сте свесни да ћемо као нација нестати пре краја овог века ако наставимо да робујемо хедонизму?! Ако наставимо да од наше Србије правимо ријалити, ако наставимо да придајемо значај само материјалним вредностима – све то води ка постепеном уништавању државе, нације, народа, омладине...
Подсетила бих вас да је наш народ кроз своју историју увек имао један сигурни путоказ који га је водио путем спасења душе. Тај путоказ данас смо заборавили, а неки га се и отворено одричу. То је, наравно, наша колевка, то су Косово и Метохија! Можда ћете помислити – ха, па то је давно изгубљена земља! Земља?! А не, залутали мој земљаче, није то само земља! То је место највеће концентрације православних светиња на свету, то је вечити одјек борбе за слободу, то је крв мученика!
Давно то беше, мислите? Али не може бити давно нешто што је вечно, оно је увек, оно је и било и јесте и биће! А Косово је и даље део Србије, део нас. Истина, непријатељска рука је дубоко зарила своје канџе како би нам отргла наше срце. Желе да нас сломе, најпре на Косову, а онда и другде. Кажу – морате прихватити реалност. Какву реалност? Ону злочиначку реалност изграђену на илегалној војној агресији и етничком чишћењу? Па такву ,,реалност“ су нас и нацисти терали да прихватимо не тако давно. Само би се кукавица и нечовек помирио са таквом ,,реалношћу“! Али ми смо људи, а бити човек значи борити се за правду и слободу! Тврдоглаво, бескомпромисно, без обзира на препреке. Нас не треба да занима колика нам сила прети, него колику светињу бранимо, као што свети цар Лазар рече пред тај судбоносни Видовдан!
Сваки је народ небески у оној мери у којој гради своју духовну вертикалу, а Срби су своју изградили на још у време Светог Саве, а потврдили на Косову! Како налаже светосавско и лазаревско опредељење „Земаљско је за малено царство, а Небеско је увек и довека“. И управо је то онај моменат у коме су се Срби определили за небеско и вечно, уместо за материјално и пролазно!
Према томе, ми немамо право да се предајемо. Ми немамо право да прихватамо ,,реалност“. Ми немамо право да заборавимо! Ми имамо обавезу да се удостојимо светиње која нам је дата у аманет, обавезу да је одбранимо! Да будемо генерација која ће врлином вратити стару славу овог народа! Да будемо генерација која ће подсетити да је једина праведна реалност та да Косово је Србија!
