Анђеоска игра

Мрак је. Тада су и дошли. У ствари, почело је да се мрачи док нису стигли, до тада је била магла, али очекивало се невреме. Господо, причаћу вам о мојим пријатељима. Они су стигли са разних крајева света, били су ту тачно када сам се родио. Били су ваљда толико срећни, па су то одлучили да прославе за целом земљом, мислим да је то највећи ватромет који ћу за живота осетити. Понели су са собом најновије играчке, и стално су понављали да се игра зове по неком Анђелу. Небески речено, сви су сложили око имена игре, а сви су причали различитим језиком. Мора да ме воле, чим су тако брзо, још на дан рођења, дошли да ме посете, и то из свих крајева света. Они су ваљда сматрали, да са игром треба да наставе и после мог рођења, ваљда да прославе и рођење многе друге деце моје националности. Играли су се око два месеца, тачније 78 дана, знам то пошто сам бројао сваки, а онда су отишли да се играју са децом у другим земљама. Ја сам их жив и здрав поздравио, али нисам имао крила па да летим као што су они лебдели небом. Понели су са собом све играчке, мада, рекли су ми да су оставили нешто што ће бити овде око 2 милиона година. Како су само пажљиви. Мисле и на моју децу, и на децу њихове деце, и децу..... Баш је било занимљиво док смо се играли, покушавали су да нас науче да носимо њихове заставе и да причамо њиховим језиком. Баш као што то раде прави пријатељи. Не знам зашто, али морао сам да одем из своје куће, ваљда јер су рекли да је негде другде боље, а да у мом дому треба да спава неки други дечак, који је увек мислио да је то у ствари његов дом. Али добро, због њих сам дошао у главни град моје земље, сад ми родбина није раштркана далеко, него смо сви овде, у нашој престоници. Пријатељи на све мисле. Да све то не бих заборавио кад порастем, они су ми оставили доказе, и то баш овде, у граду. Неке зграде које не изгледају као и остале,мало су чудне и у њима не може да се живи. То је успомена на време када су они били овде са нама. Понекад, дођу мало старије чике да се играју са нашим чикама, али не шаљу више своје играчке, и онда не буде занимљиво. Само буде мала гужва у граду,да они не чекају, али добро, такви другари ваљда то и заслужују. То је најмање што можемо, или највише? Хвала вам другари на посети, стварно не знам што не долазите да ме посетите и понесете са собом неке нове играчке, па да ме научите још неку нову игру и будете ту са мном док одрастам?! Лепо смо се дружили.