ПУТОПИС ИЗ ГРЧКЕ

,,Напокон!" - радосно помислих када испред себе, у бледој светлости зоре, угледах аутобус и добро познато насмејано друштво. Похитах да заузмем оно омиљено место до прозора и препустим се путовању до земље богате историје и најлепших градова и острва. Сада је време да све оне величанствене слике из часописа и књига претворим у лична сећања и доживљаје!

Чаробни пејзажи се нестрпљиво смењују пред мојим очима, као да сви једва чекају да ми покажу своје јединствене природне лепоте. ,,Приближавамо се родном граду Александра Македонског!" - одједном изговори возач и те речи ме преплавише узбуђењем. На главном тргу града Пеле, огромна статуа великог и славног вође нам пожеле добродошлицу, а ја се загледах у јонске стубове и остатке некадашње палате. Убзро потом, ова древна престоница остаде иза нас, а ми се упутисмо ка подножју планине Олимп.

Октобарска ноћна тишина и понеки туриста у летовалишту Паралија заменише у мојим мислима шарене летње слике обале Егејског мора. Но то разочарање беше кратког даха, јер већ следећег јутра дневна светлост откри пред нама манастире чудесног насеља Метеори. Посматрајући ове стрмоглаве камене стубове, који као да спајаше небо и земљу, сетих се да је некада давно то био дом многих пустињака који оставише за собом богато историјско наслеђе. Осећаји страха и дивљења полако ишчезнуше док смо се удаљавали од овог ,,камења које лебди" и најзад нас дочека бисер Јонског архипелага.

Кристално чисто смарагдно море стајаше насупрот јарким бојама венецијанске и енглеске архитектуре Крфа чију лепоту посебно истакоше бројни фењери у вечерњим сатима. Богато зеленило и аристократске грађевине шеталишта Листон даривале су елегантни дух Париза овом космополитском граду. Дуж разуђене ривијере, на предивним пешчаним и шљунковитим плажама, звуци таласа мешали су се са жагором и музиком барова. Међутим, посета Српској кући и острву Вид призваше мирис домовине, као и горко сећање на стихове Милутина Бојића о страдању српске војске. Уследила је и последња одредница путовања, град Солун. Као симбол града, Бела кула пружала је предиван поглед на град и тврђаву. Помало окрњени Галеријев славолук, као и Ротонда, црква посебног ваљкастог облика, доприносе античком духу града. Најснажнији утисак на мене пак остави познати Аристотелов трг чију једну страну грли морска обала. Обилазећи овај огромни, осунчани трг, уочих да се, сасвим неприметно, наше време пребрзо топило на ужареном асфалту. Прозори мог аутобуса поново посташе осликани ученичким главама. Напустисмо колевку модерне цивилизације. Осећају умора је и даље пркосило распевано друштво, а ја помислих како ћу ускоро са породицом поново пропутовати кроз све лепоте Грчке које су сада и у мом коферу.