МИ ДЕЦА СА СТАНИЦЕ ЗОО
18. октобра у Дому омладине одиграна је представа ,,Ми деца са станице ЗОО“ по истоименом аутобиографском роману Кристијане Ф.
Представа је рађена по истинитој причи о Кристијани, девојчици из Берлина, која је осамдесетих година прошлог века са својих 13 година дошла у додир са једним од највећих порока – дрогом.
Потресна прича говори о томе како се млада Кристијана постепено кроз друштво увлачи у зачарани круг из кога нема излаза. Почевши са ,,лаким“ дрогама, Кристијана се невероватном брзином креће кроз стадијуме сопственог упропаштавања. Поред њеног, представа приказује живот и њеног душтва које је препуштено улици. Њихова прича се одвија у крајње неповољним условима за нормалано одрастање, у дискотеци ,,Саунд“ у којој мрачна страна приче сваког од њих и почиње. Осим о наркоманији, прича прати проблем малолетничке проституције и подвођења. Озлоглашена станица метроа ,,ЗОО“ је место где су тинејџери лако долазили до наркотика продајући своје тело.
Наши вршњаци Андријана Ђорђевић, Тамара Миленковић, Милица Терзић, Анка Аћимовић, Павле Симоновић, Арон Бугарски, Марко Миљковић, Лазар Тешић, Нађа Маријановић и други који су тумачили ликове из Кристијаниног романа, дали су све од себе да нам истински прикажу све ситуације које роман прати. Млади и талентовани уметници уверљиво су одиграли стања кроз која пролази један окорели наркоман. Дочарали су све те моменте изазивајући код публике осећај гађења, што и јесте била поента.
На крају представе, након што је смрт одвукла све наркомане са сцене уследио је тајац. Тек након неколико момената уследио је аплауз, неритмичан и неуравнотежен. На лицима публике могла су се приметити њихова осећања. Аплауз је био намењен глумцима који су на маестралан начин дочарали причу, али је у срцима свих нас затреперио страх, а свест о овој теми се у нама подигла на виши ниво.
Евидентно је да се о овоме мора говорити и да би омладину требало упозорити, можда и заплашити не овом представом, већ животом. Јер, сваки град има своју станицу ,,Зоо“ о којој се не говори, али за коју ипак сви знају.
Koлико је представа,,Ми деца са станице ЗОО“ упечатљива и поучна, говоре Анђела Матић 1-4, Мирјана Миркић 1-4 и Николета Величковић 1-4.
Анђела: Током читаве представе сам се осећала престрављено. Најгори осећај је био тај кад сам схватила колико људи је зависно од дроге и како ја не могу да им помогнем. Представа ме је истраумирала у правом смислу те речи. Важно је погледати је јер обрађује тему о којој се недовољно разговара на адекватан начин.
Николета: Ову представу ћу дефинитивно запамтити иако оставља 1 горак укус у устима. Схватила сам да се у животу не мора баш све пробати. Мислим да би књига,,Ми деца са станице ЗОО“ требало да се уведе као обавезна лектира у наше школе.
Мирјана: Глумци су се потрудили да нам на јасан начин прикажу различита осећања која доживљавају: тугу, бол, тренутну срећу, страх. Занимљиво је то што на почетку сви говоре другима да престану да се дрогирају тек када им дође крај, када више не могу да се излече и преживе. Порука је јасна: ДРОГА ЈЕ О, ЖИВОТ ЈЕ 1!
