САЊАЛИЦЕ

Јата су се рајских птица у тим

очима,

дала сагледати.

У њима су знале, у бесаним

ноћима,

Звезде засијати.

Требало је само да их гледаш.

Требало је..

У души је носила мирисе и боје

пролећа,

багреме и јорговане.

Ко да је беху саткала

столећа,

од неке вредности изгубљене, давне.

Требало је да је чуваш.

Требало је..

Капали су снови низ њене ситне

трепавице,

Сакривене месечевим плаштом.

Лутала је као и све друге

Сањалице,

Занесена сном и маштом.

Да је будиш, смео ниси..

Ниси смео..