ПОРТРЕТ ЗА ПОЗНАТЕ
Правно-пословна школа поред тога што школује будуће правнике, новинаре, политичаре, банкаре...школује и можда будуће сликаре, глумце или музичаре... Сетимо се бивше ученице наше школе, Марковић Невене којој је цртање било само хоби, а заправо је 2013. године дипломирала на Одсеку примењене графике (Модул графика и књига), а затим и мастер студије на истом одсеку (Култура на длану – Самоубиство као тема уметности). Тако вас и сада упознајемо са ученицом треће године, Драганом Ивановић која црта портрете и то углавном познатих спортиста. Иначе, и сама се бави спортом, али управо захваљујући свом таленту у цртању упознала је неке познате спортисте.
Наталија: Када си почела да се бавиш цртањем, да ли је неко утицао на тебе?
Драгана: Цртам од малена, можда од првог разреда основне школе и то ми је био хоби, али активно цртам од јуна прошле године. На мене је утицао друг и професор ликовног, Драгиша Бушић који су ме подстакли да наставим да се бавим цртањем.
Наталија: Да ли си размишљала да се тиме професионално бавиш?
Драгана: За сада ми је то само хоби.
Наталија: Одувек је важила она изрека да је 90% рад и 10% таленат, ти очигледно поседујеш таленат, а да ли си ишла на неке радионице цртања?
Драгана: Да, у основној школи јесам, али то није било ништа специјално, заправо је то била школска секција. Њу сам похађала из занимације, али то није много утицало на мој рад, више сам цртала код куће.
Наталија: Да ли ти цртање одузима превише времена и колико ти је времена потребно да завршиш један цртеж?
Драгана: Па зависи, углавном цртам викендом или преко недеље када имам више слободног времена, када немам пуно да учим. Највише што ми је било потребно за један цртеж, јесте четири дана, али све то зависи и од детаља на цртежу, а и колико сам посвећена томе.
Наталија: Шта највише волиш да црташ?
Драгана: Највише волим да цртам портрете.
Наталија: Да ли се бавиш неким спортом?
Драгана: Тренирам кошарку. Од своје девете године је играм, а од пре две године активно тренирам у КК Беко у Котежу.
Наталија: С обзиром да се бавиш спортом и да волиш да црташ портрете, на друштвеним мрежама објављујеш цртеже наших познатих спортиста. Да ли то има везе са спортом којим се бавиш?
Драгана: И те како има везе. Мени је узор, не само у спорту већ и у животу као човек, Новак Ђоковић. Заправо, први портрет који сам нацртала био је портрет Новака Ђоковића, међутим, прилично сам аматерски то урадила тада, али од њега је то кренуло. Поред наших спортиста цртам и стране спортисте, глумце...
Наталија: Да ли ти је била некада жеља да лично даш Новаку Ђоковићу портрет који си нацртала?
Драгана: Наравно, и дала сам му. Првенствено када сам почела да се бавим цртањем желела сам да упознам Милоша Теодосића јер ми је он узор у кошарци. Упознала сам и Новака Ђоковића и Милоша Теодосића, а и Богдана Богдановића.
Наталија: Како си се осећала када си давала портрете?
Драгана: Била сам шокирана самом појавом спортиста испред мене. Милоша Теодосића и Богдана Богдановића упознала сам 3. 9. 2016. на дружењу које је организовао Кошаркашки савез Србије. Том приликом сам им дала цртеже које сам нацртала за њих. То су били њихови портрети. Обојица су са осмехом прихватили и захвлили се. Новака сам упознала 6. 4. 2017. испред Хале Пионир, то је био најсрећнији дан у мом животу. Он је тада дошао на тренинг, дан пре почетка Дејвис купа против Шпаније. Чекала сам пет сати да бих га упознала и дала му свој рад. Поново сам се срела са њим трећег дана Дејвис купа 9. 4.
Наталија: Можемо ли да очекујемо изложбу твојих радова у некој од галерија?
Драгана: Па за сада не још, јер сматрам да нисам достигла тај степен цртања да бих могла да организујем изложбу. Али једног дана ако ми се укаже прилика и када довољно развијем свој таленат, што да не.
2017.
10.Јел можемо да очекујемо изложбу твојих радова у некој од галерија?
Па за сада не још, јер сматрам да нисам достигла тај степен цртања да бих могла да организујем изложбу. Али једног дана ако ми се укаже прилика и када довољно развијем свој таленат, што да не.