Капуера из угла наше Милице

Милица Рувидић,ученица првог разреда Правно-пословне школе,бави се

једном необичном,али јединственом бразилском вештином-Капуером.

ИСТОРИЈА КАПУЕРА

Kапуера је настала у 16.веку у Бразилу,као скуп елемената плеса,акробатике и ритуала.У почетку се практиковала само у Бразилу као израз незадовољства међу робовима,данас се капуера учи у многим деловима света и спаја људе различитих националности који успешно комуницирају језиком музике и енергетичких покрета.

Када су се Португалци доселили у Бразил,почели су да доводе робове из Африке,како би имали бесплатну радну снагу која ће радити на плантажама шећерне трске.Робови су били из различитих афричких племена.Међутим,све њихове разлике овде више нису биле битне,јер су сви делили исту судбину.Верује се да су управо они били заслужни за развој Капуере,јер се она заснивала на њиховим традиционалним плесовима и ритуалима.Борбена страна капуере замаскирана је у сам плес,пошто је робовима било забрањено да се баве борилачким вештинама.Чак и након укидања робовласништва 1888.године капуера је била забрањена.Сви они који су је практиковали,били су сурово кажњавани.Ипак,то није спречавало сиромашне слојеве друштва да изводе капуеру најчешће у време празника.

Почетак 20.бека узима се за прекретницу постијања капуере,за коју су заслужени мајстор Бимба и мајстор Панстинха.Прву академију капуере основао је мајстор Бимба 1932.године- “Academia-escola de Capoeira Regional.

1.Шта је то за тебе Капуера?

Капуера је бразилска борилачка вештина,која садржи елементе акробације,

плеса и музике.

Настала је у Бразилу,за време робовласничког друштва и створили су је

афрички робови.

Оно што је издваја од осталих борилачких вештина јесте то што се ударци

и одбрана раде уз константно кретање и елементе акробатике,а све уз пратњу музике у чему је и њена лепота.У Капуери не постоје турнири нити било каква

такмичења,јер још увек не постоји начин бодовања покрета и ударац.Уместо тога постоје заједничке ходе,где се окупљају чланови из других група.

2.Kад си почела да тренираш капуеру?

Oвом вештином се бавим од 2007. године,тачније од своје седме године.

3.Како је све почело?

Све је почело са филмом Tropa de elite,o бразилским елитним јединицама.

Тражећи филм на Јутјубу, сазнала сам за капуеру и то је био сам почетак.

4.Где тренираш?

Тренирам у "Центру бразилске културе".

Унутар њега може да се тренира Капуера,јиујитса,самба,форро и такође се одржаваjу ичасови португалског језика.

Клуб воде два тренера који су пореклом из Бразила и најбоље познаjу оваj спорт, и

то су ми тренери.

5.Колико често тренираш?

Тренирам 4 пута недељно, око 2 сата.

6.По чему памтиш своjа путовања?

Путовања ћу памтити по томе што смо обилазили бројне градове и државе.

Посебно ћу памтити путовање у Бразил,јер је ту заправо и настала капуера.

Поред тога путовали смо широм Србије,Македоније,Хрватске,Мађарске и Француске. Прошле године је био први пут да идем негде баш далеко,скоро 20 сати путовања је за мене било ништа.Било ми је битно само да стигнем тамо,да видим ккато све то тамо изгледа.

Најлепше што памтим из Бразила јесу предивне плаже,на којима сам сваког јутра имала тренинг.Топао песак,таласаста вода,преукусно воће,ништа лепше.Најлепши дан је био обилазак статуе Исуса Христа.Такође, када смо се попели на сам врх,осећали смо се као да гледамо бога.Тог дана, 16. октобра, на радију је стигла вест да је био најтоплији дан у историји Бразила,44 степена.

Нешто што ми је подобно оставило утисак токов путовања и боравка тамо,била је енергија Бразилаца.На месец дана,колико сам ја тамо била,сви су били насмејани и никог нисам видела да се нервира.

Посетили смо острво Ilha Grandе,са савршено бистром зеленом водом и високим палмама.Сећам се када сам први пут отишла на плажу,нисам знала како да се склоним од таласа и окренувши леђа,један талас ме је оборио,а затим су следећа два прешла преко мене,тог тренутка сам мислила да ћу се удавити.

Вечерње самба-журке,толико енергије,игре,плеса,осмеха , све је прелепо,њихову музику не можеш слушати а да не заиграш.

Тренинзи су ми одувек били омљени део дана,ишла сам на њих кад год су се одржавали.Такође сам упознала доста нових људи, то је оно по чему памтим путовања.