top of page

Сенка

  • Јована Павливић
  • May 19, 2016
  • 1 min read

Жена коју волиш постала је сенка.

Сад се крије попут лоше заташканог греха.

Кад се окренеш у свој ликер додаје Џека,

измеша алкохол и долази до исфорсираног смеха.

Жена коју волиш постала је странац.

Више јој лаванда није омиљени цвет.

И њене руке око твога врата хладне као ланац,

наговештавају да је у твом делу наишао преокрет.

Жена коју волиш постала је лажов.

У десном џепу скрива измрљана слова.

Одлази сама на један удаљени кров,

И тамо чува прегршт неостварених снова.

Жена коју волиш постала је нема.

Чује сваку реч, али узвраћа погледом.

И кад прође осећаш мирис непознатог парфема,

покушавајући да се иживи, сусрела се са дном.

Жена коју волиш постала је цигарета.

Гори полако, за собом остављајуци пепела траг.

И ништа што урадиш неће учинити да процвета,

њену душу је истрошила, њен живот је наг.

Жена коју волиш постала је далека.

И њен додир твог лица је безвредан и благ.

Њена љубав сада неког новог чека,

Жена коју волиш постала је неко давно драг.


 
 
 

Comments


Актуелно:
Скорашње објаве:
Follow Us
  • Facebook Basic Square
  • Twitter Basic Square
Химна прихватилишта за децу
bottom of page