ТЕМПЛАРИ – ИЗМЕЂУ ИСТИНЕ И ЛЕГЕНДЕ

Витезови темплари, или Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма

је основан 1118. године , непосредно после Првог крсташког рата. Иако постоје и

неколико година старији документи, најранији се проналази 1110. године, опет се као главни датум узима 1118. година Господња.

Главни циљ витезова темплара је одбрана Христовог гроба и заштита Краљевине

Јерусалим, која је као и Кнежевина Антиохија основана само годину дана после

завршетка Првог крсташког рата, односно 1199. године.

Њихово седиште се налазило у Омаровој џамији на Брду храма, одакле су

надгледали целокупну управу над Палестином. Организација је била подељена на лаку и тешку пешадију и коњицу, а целокупном организацијом је управљао један Велики мајстор.

Званично после Крсташких ратова ред темплара је прерастао у банкарски одред,

да би после тога практично постали зеленаши.

Страдање темплара је забележено као можда и највећи догађај средњег века по

трагичности којој обилује. Наиме, француски краљ Филип IV Лепи је био у огромном дугу према темпларима и стога је он у дослуху са папом, који је тада био практично

краљев роб, похватао највећи број темплара и под мучењима и претњама темплари су признавали свакаве грехове, од хомосексуализма унутар реда, па све до обожавања

Бафомета и оличења ђавола. Краљ је на крају спалио темпларе и њиховог великог

мајстора Жака де Молеа , који је краља и папу проклео са ломаче док је горио кунући их

и говорећи да ће и они пред Божји суд стићи у року од годину дана, што се и десило.

Папа је умро само 4 месеца касине, а краљ је до краја године такође умро од непознате болести. Занимљиво је да су темплари били спаљени на пета 13. и због тога се касније у свету, па и данас петак тринаести сматра несрећним и опасним даном!

Данас многа тајна друштва своје корене проналазе у темпларским учењима

стеченим на њиховим путовањима и учењима.

Темплари су постали окружени легендама које садрже тајне и мистерије. Можда

и најпознатије су оне које говоре о Светом гралу, Заветном ковчегу, и тајнама грађења.

Неки извори кажу да су Темплари пронашли Свети грал и однели га у Шкотску 1307.године. Други извори тврде да су пронашли Заветни ковчег, сандук у коме су се

налазили сакрални предмети старог Израела, укључујући Аронов штап и камене плочена којима је Мојсије добио Десет Божјих заповести.

Ови митови су повезани са дугом окупацијом Јерусалимског храма. Неки извори

су забележили да су Темплари открили тајну зидарских мајстора који су направили

први и други Јерусалимски храм, као и тајну да је Заветни ковчег премештен у

Етиопију пре уништења првог храма.

Легенда о темпларима и Светом гралу и данас одушевљава свет и представља

једну од водећих тема за писање књига и снимање филмова. Како је тема Грала

бесмртност сви људи желе да је достигну и из тог разлога таква легенда никада неће престати да постоји!