Како се чека неко најдражи на свету

Како се само успори време

Кад је једио што желиш да време прође.

И што је најтеже од свега тога,

Тај кога чекаш углавном не дође.

И онда суза на свој пут креће,

Низ образ па доле, све до срца,

Да чује да није можда преко ноћи

Неким чудом поново почело да куца.

А није, ти знаш да није,

Све што се чује је откуцај сата.

Ти седиш до касно у ноћ, сама

И чекаш њега да уђе на врата.

И њега нема, данима ноћима,

Чини се да ће живот у чекњу проћи.

Изгубила си разлог што би га чекала,

Али чекаш и даље, јер можда ће доћи.