СТРАДАЛНА СЕДМИЦА, ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК И ВЕЛИКИ ПЕТАК

Седмица после празника Цвети назива се Страдална (због Христових страдања) или Велика, јер сви дани у току седмице имају атрибут - Велики. Велики четвртак је дан када је Господ Христос прослављао празник Пасху са својим ученицима (Тајна вечера). Том приликом Исус Христос је установио Свету Евхаристију (Свето Причешће). Тада је Христос прорекао да ће Га један од Дванаесторице издати - Јуда Искариотски.

Најтужнији дан, дан страшне голготске драме је Велики Петак. То је дан када обележавамо страдање и распеће оваплоћеног Сина Божијег - Исуса Назарећанин. Један Његов ученик Га је издао (Јуда),а други ученик, Петар, три пута Га се одрекао. Остали апостоли,плашећи се за свој живот, разбежали су се „страха ради Јудејскога”. Под Крстом, са намученим и распетим Христом, остају две особе чија је љубав према Њему надвладала страх од прогона фарисеја и главара свештеничких. Биле су то Његова Пресвета Мајка и љубљени ученик Свети Јован Богослов. У време Христовог распећа била је Тама по свој земљи, од 12 до 15 сати када је Христос испустио душу. Пре него што је умро , Исус Христос се молио за своје мучитеље речима: „Оче, опрости им јер не знају шта раде!”

На Велики Петак, у свим православним храмовима, износи се Плаштаница и поставља на посебно украшено место испред олтара које означава Христов гроб. Плаштаница је платно на коме је приказано полагање у гроб Господа Исуса Христа. Верници, у највећем реду и да дубоким поштовањем, прилазе Плаштаници и целивају је. Велики Петак је дан када постећи састрадавамо са Спаситељем и молимо Га за опроштај јер је Он и због наших грехова пострадао. Осећање које нас испуњава је радосна туга.

Тужни смо због страдања и смрти Спаситеља, а радосни јер очекујемо Васкрсење. „Велики Петак је страшан јер је дело људско, а Васкрсење је радост Божије милости наде и спасења.” (Р. Мишев)