Лакше је у двоје

Тог тренутка, у полу свесном стању, очију натечених од суза, знала сам одговор на свако питање које ме је мучило. Тог тренутка сам имала решење за сваки проблем који ми није дао мира. Тог тренутка схватила сам да ниједан мој проблем, заправо и није био проблем.

Тог тренутка сам одлучила. Почећу да живим нов живот. Дићи ћу се из пепела, као феникс. Исписаћу нове стране свог живота. Попићу прву кафу са својим новим старим пријатељима. Написаћу своје прве редове. Прошетаћу први пут својим градом. Смешићу се пролазима и неће ме бити брига што вероватно мисле да сам луда. Први пут ћу се погледати у огледало и рећи себи да стварно изгледам лепо данас. Урадићу све што сам икада желела, а нисам. Свакога дана, учићу да волим себе све више. Ништа мање нећу волети друге људе. Више ћу се смејати малим стварима, мање ће ме нервирати оно што не могу да променим. Вероваћу у себе онолико колико други верују у мене. Даћу другима право на њихово мишљење, али ћу свој живот кројити онако како ја мислим да треба. Некад ћу погрешити, некад ћу пасти, али сваког пута бићу богатија за једну животну лекцију.

Нећу себе спутавати у остварењу својих жеља, нити се ограничавати на оно што је разумно. Слушаћу срце, оно зна разлог његових откуцаја. Оно зна како затрепери са сваким новим откуцаним словом, а ја знам када човек нешто оволико жели, мора да постоји начин да то и оствари. И трудићу се да на крају сваког дана, будемо на корак ближе испуњењу свог циља. Питате се ко? Срце и ја. Нас двоје живимо за исту ствар, чека нас дуг пут и нисмо баш сигурни где идемо, али све је лакше у двоје. Кренућемо, па где нас срце одведе.