ЛАЗАРЕВА СУБОТА И ВРБИЦА И ЦВЕТИ

Субота уочи Цвети назива се Лазарева субота.Реч је о Лазару из Византије који је имао сестре Марију и Марту и кога је Христос називао својим пријатељем. Када је Лазар умро,сахранили су га у стени,по јеврејском обичају.

После 4 дана,Господ Исус Христос је стигао у Витанију и васкрсао га.

„Христова љубав је била јача од смрти, као што нам је показао када је оживео из мртвих свога пријатеља Лазара! За оне који још увек нису поверовали у Њега, васкрсавање Лазара је показало да је Он заиста Живот и Васкрсење свих!“

Славимо и Врбицу, за православне хришћане празник дечје радости, јер је, према Библији, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.Врбица се односи на следећи дан,празник Цвети, када је Христос ушао у Јерусалим где су Га свечано дочекали и одушевљено поздравили као Месију деца и народ. На пут којим је пролазио бацали су палмове гранчице. Пошто за наше поднебље нису карактеристичне палме већ врбе.

На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране . Са гранчицама у рукама и венчићима на глави, деца са родитељима и свештеницима крећу око храма. За тај догађај деца се свечано обуку, а око врата носе звончиће на тробојци. Гранчице врбе добијене у цркви се односе кући и стављају поред иконе и кандила.

Православне цркве 24. 04. 2016. , недељу дана пре Ускрса, славе Цвети, сећање на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Како бележе јеванђеља, његови ученици су му довели магарицу на којој је ушао у град, чиме је испуњено старо пророчанство: "Ево цар кротки иде и јаше на магарици".

ОСАНА СИНУ ДАВИДОВУ

Благословен је онај који долази у име Господње, цар Израиљев Осана на висини!

Пророчанство из књиге Захаријине је испуњено:

„Радуј се много, кћери сионска, подвикуј кћери јерусалимска; ево, цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарету, младету магаричину.“

Људи су чекали цара, некога ко би победио Римљане и обновио Царство Израиљско. Знали су они за Месију „Помазаника“ који ће доћи из лозе цара Давида да влада народом. Знали су да је Христос вратима када су чули да Он долази. Али Он није дошао као победник са војском или коњима и бојним колима, како би преузео земаљску власт. Дошао је скромно на младом магарету, нечујно са малом групом ученика. Дошао је да умре како би спасао свој народ!