Пантеон - Храм свих богова

Пантеон је храм кружне основе који се налази у Риму. Изграђен је око 25. године пре нове ере и такође је сачуван запис са првобитног храма, али је данашњи облик добио 126. године када га је поново саградио римски император Хадријан.

Реч пантеон (pantheon) значи храм за све богове по узору на грчки пантеон који је чинило 12 највећих богова са Олимпа.

Храм је по изградњи био класичан римски храм правоугаоне основе, али му је касније додата купола по којој је и специфичан. Купола је изграђена од бетона, што је тада представљало последњу реч технологије и напретка, са изутетком на самом центру куполе, односно највишем делу, где се налази отвор који се назива окулус – што у преводу значи отворено око, мисливши отворено ка боговима. Из тог разлога је цар Хадријан , који је то наредио, био дуго озлоглашен као скрнавитељ римске вере и неки га сматрају једним од првих мистика који је поседовао древна знања која су изгубљена у његовом добу. Данас се сматра да су древни мистици претече масона и осталих тајних друштва због својих идеологија које су постављале човека у центар света, а не бога како су проповедали тадашњи велики свештеници, а касније и Црква.

Претпоставља се да је тајна градње Пантеона у савршено расподељеној тежини око зидова ротонде посебним архитектонским техникама. Сама зграда је изграђена у савршено непогрешивом" златном пресеку"- надалеко познати римски лукови дају додатну чврстину грађевини што је разлог њене очуваности. Заиста изненађујуће је да су велика бронзана врата остала потпуно очувана и да и даље стоје на улазу у храм.

Изванредна пројекција храма је толико беспрекорно урађена да чак и у одређено време у години, тачније два пута на двема равнодневницама, светлост прецизно пада на сама врата храма, чинећи да она сијају као злато.

Пантеон је много пута био мета пљачки, рушилачких напада и немира, тако да су бројна уметничка дела, списи који су чувани били уништени. Храм је тек 608. године био дарован папи Бонифацију VIII , који је храм претворио у хришћанску цркву названу Света Марија од мученика.

Од времена ренесансе овај храм се користи и као крипта, односно гробница. Овде су сахрањени Рафаел и Анибал Караћи, од композитора овде је сахрањен Корели, архитектa Peruzzi као и два краља Виктор Емануел II i Умберто I.