Човек сам и ништа људско ми није страно

Шта значи бити човек? Многи филозофи покушали су током историје да нам дају одговор на ово, нимало једноставно, питање. По мом мишљењу оно што најбоље одређује човека су његове мане.

Размислите, да ли сте икада упознали човека без мане и да ли такав човек уопште постоји? Не! Сви грешимо и то нас не чини лошим људима, већ само људима. Осврнимо се на 7 смртних грехова: пожуда, похлепа, завист, гнев, продржљивост, гордост и лењост. Греси које не бисмо смели чинити, па ипак сви их чинимо, неке чак и свакодневно.

Запитајте се колико сте пута били похлепни и желели више него што вам је било потребно јер сте мислили само на себе. Људима често није довољан прст, већ желе целу шаку. Колико сте пута позавидели другима на ономе што ви нисте могли да имате. Туђе је често слађе, боље и веће, зар не, а други неретко успешнији, паметнији и лепши? Да ли смо гневни због тога или нас то не дотиче? Доводе ли нас до љутње и лудила наша лична незадовољства?

Да ли сте некад јели из досаде или зато што сте нечега имали у изобиљу, а не зато што сте били гладни? Колико сте пута потценили друге, били охоли, пуни себе и сматрали да сте бољи од осталих? И на крају долази лењост, један од највећих проблема данашњице. Многи људи не могу да нађу смисао свог живота и не раде ништа како би дали допринос свету и човечанству, али то не значи да нису покушали.

Људи, ја вама нисам судија да вам судим, нити икоме, већ само човек као и ви. И нисам овде да бих вас осуђивао, већ да бих вам рекао да сви грешимо и да се не треба тога стидети. Нико није савршен и морамо прихватити своју и туђу несавршеност, бити људи и прихватити сопствену људскост. Зато наредни пут када направите грешку немојте од тога бежати, већ признајте себи – нисам савршен, али морам томе тежити!