Будимо људи!

Сведоци смо многих ствари које нас свакодневно остављају без речи, које у нама буде смех, тугу и истовремено сажаљење. Некада нисмо ни свесни колико се као људи удаљавамо једни од других, какве ствари чинимо и колико заборављамо на наш циљ као човека, бића које има разум. Сви ми можемо упоредити уз помоћ слика и прича детињство наших родитеља и нас. То је први знак да се нешто променило. Њихово детињство било је обележено игром, спортом, дружењем, а данас млади немају жељу за људима, десоцијализовани су и своје време проводе на интернету. Такве ствари отуђиле су људе и довеле до многих ствари за које сам на самом почетку рекла да су смешне и тужне. Јавно понижавање човека, које се свакодневно спроводи на телевизији резултат је наше отуђености и апатије. Данас више не постоје речи као сто су ХВАЛА, ИЗВИНИ, како сте и добар дан. Данас је популарно бити одметник, бити бунтовник и особа која се противи моралу. Данас није страшно украсти, убити, ранити. Такви људи постају узор младима. Они им се диве и радо слушају њихове приче преко медија. У 21. веку напредовали смо у свему, сем по питању човечности, ту смо се вратили уназад и чини ми се да се тек враћамо. Стога, време је да нешто променимо, време је да кажемо ДОСТА ЈЕ и као млада генерација која ће једног дана водити ову земљу променимо стање свести. Желим да наша деца расту у земљи нормалних и свестраних људи, у земљи правних вредности, у земљи за коју ћемо поносно моћи да кажемо - то је наша Србија! Није тешко бити насмејан и љубазан, није тешко бити племенит и поштен. Бити човек, то је наш циљ и морамо га досегнути, јер је то једини пут ка бољој будућности коју морамо изградити и издићи се са дна најгорих људских порива.