Животни трагови су задужбина човековог постојања

Свако од нас има разлог због ког живи, ради, мучи се, бори и опстаје у овој суровој данашњости. И сваки човек шта год радио и где год се налазио, оставља за собом трагове. Људи су често себични па за себе везују само најбоље, док све оно ружно што им се дешава и што раде приписују другима. Тешко је живети у свету препуном мржње,пакости,љубоморе,беса, лажи и преваре,али лепо је то што имаш шансу да живиш. Ти бираш свој пут и кројиш своју судбину. Самим тим што си добио прилику да живиш, добио си могућност да оставиш нешто за собом. Неки траг. Траг који ће твоји потомци наставити да следе, затим њихови потомци њихове и тако редом. Једном, сви ће те памтити по томе што си својој деци, наследницима, учинио живот лепим. Научио си их да захвале Богу што им је пружио шансу за животом. Потребно је да буду свесни чињенице да живот не чине само лепе ствари и да се он састоји из многобројних успона и падова. Најважније је никада не изгубити вољу за животом и имати увек у подсвести то да је живот вечита борба. Нико се није научен родио, то значи да човек учи докле год је жив. Треба знати уживати у малим знацима пажње... Једино су они важни, док скупоцени поклони представљају оличење оних који нас желе купити. Баш ништа се новцем не може купити! Грешка, нажалост, данас се новцем једино може купити здравље. Људи који немају новца за лечење и скупе операције умиру. Нико се и не потруди да им помогне. Зато богаташи имају своје приватне лекаре и све завршавају новцем. Увек први, на сваком шалтеру, листи, увек боље дочекани и неговани. Нажалост, добри и поштени људи који целог живота вредно раде имају мање од тих ,,богаташа" и ма колико мање имали, све што имају драгоценије је! Срећу и љубав ништа не купује па су зато људи са много новца често несрећни или са лажним осмесима на лицу. Како год било и шта год се дешавало нама или онима које познајемо, увек треба остати свестан чињенице да све дође и прође и све што немаш данас не значи да нећеш имати сутра! Људи су дужни да за собом оставе нешто што ће бити доказ да их је било, нешто чиме ће неко бити поносан што их је познавао, волео. Најсрећнији су они који знају да ће бити упамћени. Не упамћени само по лепим стварима, већ по свему што је чинило њихове животе. Јер све што неко научи од нас и сагледа из другог угла, можда ће боље искористити, боље живети, више волети, љубити, путовати,смејати се... Можда баш ТИ својим животом покажеш некоме пут до среће!