Беседништво - Вапај младих!!! (интервју са победником)
Утисци са такмичења у беседништву
У петак је, у Правно-пословној школи, одржано такмичење у реторици и беседништву. Такмичари су имали прилику да се опробају у говорништву у две категорије. На задату и слободну тему.
Свечана сала је одисала младалачким духом, покретачким речима и идеалима данашњег друштва. Ређале су се теме о слободи, једнакости, братству, политици, младима и њиховим жељама и надама. Такмичари су својим беседама покушали да "одраслима" мало боље објасне шта они желе и како они виде свет око себе. У беседама су се ређали цитати Цицерона, Иве Андрића, Вилијама Сајмона, Никите Хрушчова, Балашевића па чак и Шварценегера.
Прво место у беседи на слободну тему под називом "Слобода, једнакост, братство" је освојио Дарко Јовановић (4/5), док су друго и треће место однели Јован Јеремић(4/8) и Урош Ристић(4/8). У беседи на задату тему прво место је освојила Јована Савић(4/7) са беседом под називом "Само буктињама збори се кроз тмине". Друго и треће место су освојили Сања Тодоровић(4/8) и Миљана Савић(4/7).
Победници одлазе на Републичко такмичење које ће се одржати 18.3. i 19.3. у Крушевцу. Тамо ће извести једну смишљену беседу и једну импровизовану. Такође , такмичари ће имати прилику да изведу и једну заједничку беседу.
Ученици једне средње школе из Сурчина су такође присуствовали такмичењу у које се одржало у Правно-пословној школи. Заједно са осталом публиком сведочили су једном дивном дану и неоспоривим талентима младих људи.
"Па шта ако ти говоре да нема шансе да се запослиш ако си правник или економиста,па шта ако ти причају да не можеш да упишеш Факултет драмских уметности, Архитектонски или неки други факултет? Ако ти то стварно желиш, шта те може спречити? " , поставила је питање Јована Савић , а за наш часопис је изјавила:
"Реторика и беседништво ми је један од омиљених предмета и захваљујући професорки Душици , која је препознала мој таленат, сам се пријавила за такмичење. Тежим да кроз беседе искажем свој став и моје виђење ове стварности,наравно, трудим се да тај став прилагодим теми на коју пишем. Испоставило се да ми то добро иде. Била је јака конкуренција и морам да кажем да је ова генерација изузетно таленована, стога ми је част што је жири баш мене изабрао да представљам нашу школу у Крушевцу."
Интервју са победником Дарком Јовановићем (4/5)
Да ли ти је ово прво такмичење у беседништву?
Да, прво. Надам се не и последње.
Какви су ти утисци?
Утисци су невероватни, добио сам пар корисних савета, чуо много паметних ствари од људи који су се такмичили и почео неке ствари да гледам из више углова захваљујући њима. Све у свему - невероватно!
Јеси ли очекивао победу и колико ти је требало да напишеш беседу?
Победу нисам очекивао јер је конкуренција ове године била заиста прејака. Желео бих да похвалим Јована и Уроша, који су освојили друго и треће место, као и остале такмичаре. Сви смо дали све од себе. Беседе обично пишем и по недељу дана. Ова је била готова за непуна три сата.
У чему проналазиш инспирацију?
Када живиш у Србији и бавиш се писањем, поготово писањем о политички или друштвено ангажованим темама, инспирација почиње паљењем телевизора или компјутера, изласком на улицу, слушањем разговора у аутобусу, а престаје увече када склопиш очи.
Пишеш ли у слободно време или је ово било само за такмичење?
Није било само за такмичење, пишем и за оцену из реторике. Обично не пишем, више говорим оно што мислим, него што записујем. Када год нешто запишем и после неког периода од три до шест месеци погледам, помислим "шта је теби било са главом човече", тако да то избегавам. Мада је ова беседа огроман изузетак. Мислим да ћу је чак и допунити једном"
Био си повређен али те то није спречило да дођеш на такмичење. Је л било напорно за тебе?
Када причаш нешто у шта заиста верујеш и делујеш самоуверено, повреду ни не осетиш. Могу да кажем да сам на њу потпуно заборавио док је такмичење трајало. Само ме је стигло устајање сваког дана у осам ујутру да бих вежбао извођење.
Професорка реторике и беседништва, која је спремала такмичаре, Душица Павловић, за наш часопис jе изјавила: " Утисци су ми фантастични . Ваша генерација је стварно талентована за реторику. Није то само моје мишљење него и мишљење осталих професора, нарочито оних који слушају годинама такмичења па могу да упореде. Ја сам задовољна са свим учесницима. " , и додала-" Најбитније за такмичење је , пре свега , састав беседе , затим убедљивост, утисак који оставља беседничар , дикција, граматичка исправност. Ови елементи су везани међусобно и добар беседничар би требало да зна да балансира између њих. Дужина беседа треба да буде од три до пет минута и она се мери на Републичком такмичењу. Ако беседа пређе пет минута онда се такмичар дисквалификује."
Овим путем честитамо победницима као и осталим такмичарима на учешћу у једном, овако дивном такмичењу. Својим извођењима су показали да се и њихов глас рачуна и да итекако имају шта да кажу !
[if !supportLineBreakNewLine]Победничка Беседа Дарка Јовановића:[endif]
СЛОБОДА, ЈЕДНАКОСТ, БРАТСТВО
Добар дан поштовани гледаоци телевизије „Schr.inc“.
Добро дошли у јубиларну десету сезону ријалити програма „ Србија “. Хајде да се подсетимо како смо дошли довде. Свих ових година пратимо идеале који лепо звуче, али немају никакву суштину, нешто као бољи живот или срећни људи.
Али није Синиша Павић оно о чему сам желео да вам причам, већ је у питању један јак идеал. Тај идеал је: „Слобода, једнакост, братство“. Потекла из Француске револуције, ова некада смислена крилатица, губи свако значење. Мора да се питате зашто. Објаснићу вам.
СЛОБОДА. Још је Цицерон рекао: „ Слобода је могућност живљења како желиш “. Кажемо да живимо слободно, да нас нико не контролише, да нас нико не ограничава. Зашто онда родитељи, као и друштво, кажу да морамо да завржимо факултет, да морамо да се запослимо, да МОРАМО да проведемо живот онако како они мисле да је најбоље? Зашто нас осуђују на живот у калупу, противно нашој вољи? Да ли нас ико икада пита шта ми желимо, пре него што у наше име одлучи? Ако се ви последњи питате нешто у вашем животу и то о вама битним стварима, онда се то слободом назвати не може. То неки називају браком. И боље немати никакву слободу него je неправилно користити. Јер када ње нема, имамо ка чему стремити и за шта се борити. Јер како би рекао Нушић: „Слобода је често фраза, а тиранија увек истина“.
А сада драги гледаоци, прелазимо на следећи део.
ЈЕДНАКОСТ. Један од највећих идеала коме тежимо као друштво није ништа друго до најобичније лицемерство. Да ли може бити једнакости у ријалитију у коме смо једнаки само док смо у породилишту? Јер чим из њега изађемо све мане ове утопистичке идеје излазе на видело. Наиме , неко ће из породилишта до свог дома отићи џипом, неко таксијем, а неко пешке, јер пара за такси нема... И тако читавог живота. Да ли смо сви једнаки пред законом, у ријалитију у којем мамина и татина деца могу некажњено да прегазе кога год пожеле? У ријалитију у коме један болестан дечко мора да моли за лек који му по закону припада? У ријалитију у коме укућани тврде како је људски грешити, а сваку грешку , ма колико она минорна била , никада неће опростити. И зашто покајање и окајање греха никада није довољно? Прекинимо да будемо лицемерни, прихватимо да нисмо исти и да никада нећемо бити једнаки, и да је у томе сва оригиналност овог живота.
И стигли смо до последњег, али не и најмање важног дела увода у нашу јубиларну сезону.
БРАТСТВО. Вероватно најбитнији од сва три чиниоца ове крилатице. Проблем је што је оно у нашем извођењу малчице искарикирано. Успели смо од братства да направимо братоубиство. И нико не зна зашто. Јер је изгледа за велики део учесника нашег ријалитија, као и суседних, од пресудне важности то где сте рођени и које сте вере. Јер ако сте на само 4-4-2 од Београда, онда сте под јурисдикцијом неког другог бога, који успут жели да сатре све људе који верују у нешто друго, а не у њега. То је објашњење свих оних који на њега гледају као на неко сујетно биће коме треба пумпати его и оних који верују да ће обичним ласкањем искупити своје грехе. Они који заиста верују да убијају у име Бога, ма којим га именом назвали, нису ништа друго до обичне кукавице, неспремне на било какву промену. Јер како каже Марко Шелић: „Ако има Бога, он је само један и не треба ти мач и црква да му будеш одан, он од тебе једноставно жели да будеш добар“. Само то, ништа више, ДА БУДЕШ ДОБАР.
Тек када то схватите, видећете сву бесмисленост слепог веровања у наметнуте идеале и размислити, добро размислити, пре него што следећи пут, нечије истине узмете као своје. Или нећете.
Колеге из режије ме подсећају да морамо на рекламе, а пре тога желим да вас подсетим да се ускоро отвара нови круг гласања и да баш ваш глас може да утиче на то ко ће бити нови газда. Зато гласајте, гласајте, гласајте!!! Враћамо се одмах након реклама, останите уз ТВ „Schr.inc“.
