Због нас

Гледам те. Видим јасно.

Насмејан ми прилазиш.

Кренем да те загрлим,

ти се отимаш и одлазиш.

И дуго је још, у тишини

звук твојих корака одзвањао.

И последње речи које сам чула:

„Можда те нисам волео довољно.“

Исте грешке поново правиш,

поново ме сламаш и бацаш на дно.

Али кад прст на чело ставиш,

схватићеш да не желиш то.

Све ћеш снове остварити,

али и тад ћу ти фалити, знам.

Живећеш живот какав си желео,

а на крају ћеш остати сам.

Врати се док још није касно,

да пробамо да нађемо спас.

Знам да понекад изгубиш жељу,

али уради то због мене. Због нас.