До последњег слова

Дође ми тако понекад, сате бих проводила са књигом у руци и "продуженом" кафом испред себе. Писац би ме водио на различите делове света. Могла бих шетати поред реке или седети уз обалу мора. Не би ми сметало што сам у својој соби на столици, ја бих већ осећала мирис слане воде и чула шапат таласа. И тако занесена у неком свом свету, могла сам читати до касно у ноћ, дочекати јутро са књигом, али до последњег реда, до последњег слова, не бих стала. Књиге су моја страст, једино што може да ме опусти и учини да се осећам боље. Када у пар измишљених редова нађем себе, више нећу имати осећај да никога није брига што сам сама у своја четири зида, да сам сама на свету. Свако од тих ликова ће бити мој пријатељ. У тим измишљеним редовима ћу наћи један млади, заљубљени пар, двоје људи који се воле и вероваћу да ће на крају све бити добро и да ће

бити заједно. У тим измишљеним редовима неће постојати бескућници, сиромашни људи,

скитнице, а и ако постоје, свако од њих ће имати некога ко ће их извући из беде и лоших навика. У тим измишљеним речима ја ћу бити срећнија. У тим измишљеним редовима, ја ћу живети неки лепши живот.

И тако, занесена тим лепшим животом, дочекаћу јутро са књигом у руци, али до последњег реда, до последњег слова, нећу стати.