Уметност у срцу

21. век, век савременог човека, изума, напретка, технологије, век када човек има све оно што му је потребно за лак и лагодан живот. Сав тај напредак без посла је утицао на многе младе људе, па они уместо да раде, своје време проводе на улици. Улица намеће своја правила, начин и стил живота и сналажења. Улица искушава особе, а многе од њих на улици су баш због свог лабилног карактера. Она их гура на маргину нудећи им дрогу и алкохол за јефтине паре. Она од људи, својих верних слуга, прави проститутке, лопове, наркомане, пропалитете. Она зна и води, а људи у недостатку личног идентитета, става, карактера па чак и морала, слепо јој верују и прате њене смернице. Она је једна велика, бесконачна и зла мајка која као у животињском свету се не либи да своју децу поједе. Улицу је формирало време и стање у држави. Стање дугогодишњег рата, хаоса, беспарице, одласка интелтектуалног света и долазак необразованих и примитивних који су престоницу видели као одличну прилику за брзу зараду у времену бомби, митраљеза и крви. Све ово пишемо да би млади увидели све њене лоше стране које их она успешно и немилосрдно крије. Младе је важно склонити са улице, а један од начина је и учење и стицање црта личности. Важно је научити како да се докажемо у друштву на позитиван начин. Тих начина има много, а оно што сматрамо најзначајнијим је уметност.

Уметност се развила појавом првих људи, људи који су осетили потребу да у свом окружењу виде и учине нешто лепо. Она из људи извлачи оно најлепше, она захтева рад, труд, машту и пуно љубави, а узвраћа пажњом, поштовањем и личном сатисфакцијом. Уметност је нешто што лежи у свима нама, неки имају таленат за једну а неки за више врста уметности, али је неоспорно да је она у свима нама. Она стоји у дубини нашег срца, са њом се рађамо, са њом живимо, са њом ми јесмо ми – људи.

Поред свега тога, друштво и окружење о нама ће имати позитивније мишљење ако се докажемо у најбољем светлу, ако покажемо да наш живот није празна прича препуштена срећи и судбини, ако докажемо да знамо шта значи живети.

Није важно чиме ћете се бавити у животу, да ли ће то бити физички или интелектуални посао, чак није ни важно колико ћете зарадити, важно је да у свом срцу пронађете уметност, заволите је и сродите се са њом. То је једини начин да решите своје унутрашње проблеме, да не будете бесни, љути и несрећни. Склоните се са улице, не губите наду и изградите себе. Улица ником није донела ништа добро, неће ни вама. Формирајте се и мислите о свом животу!