Бајковити цртежи Тамаре Раковић

-Када је твоја околина приметила да си надарена за цртање?

"Цртам од малена. Још у вртићу су приметили да лепо цртам и другари су ми стално тражили да им нешто нацртам."

-Јеси ли некада похађала неку школу цртања и шта најчешће црташ?

"Нисам никада, самоука сам.Углавном цртам женске ликове. Посебно се фокусирам на очи и уста. Када цртам женске ликове трудим се да на њима истакнем оно што бих ја волела да поседујем као на пример пуније усне и крупне очи са дугачким трепавицама. У задње време уживам у осмишљавању шара."

-У чему налазиш инспирацију?

"Често размишљам о савршенству и о томе како би изгледала особа са савршеним цртама лицама."

-Успеваш ли да пронанађеш времена за цртање?

"Да, увек. Могу рећи да сво слободно време посветим цртању. Често се дешава да док се друга деца из одељења друже на школском одмору, ја се осамим и удубим у цртање."

-Колико је времена потребно за један портрет и шта је то на лицу што се најтеже црта?

"Потребно ми је око пет сати, а најтежи је нос."

-Преносиш ли своје емоције на цртеже? Има ли некада цртеж везе са твојим расположењем?

"Некад има. Углавном су то бића која се осећају исто као и ја у том тренутку. Сетна девојка која држи бројаницу у руци или зец који се налази пред великим вратима – жеља за слободом."

-Како прихваташ негативне критике?

"Када ми блиска особа упути критику онда то уме да ме заболи у супротном не."

-Да ли те твоја породица подржава у цртању и да ли си размишљала да упишеш Ликовну академију?

"Моји родитељи воле то што ја цртам, од њих сам и наследила таленат, али не би желели да се само тиме бавим у животу тј. упишем академију."

-Постоји ли још неки вид уметности који те привлачи?

"Јако волим да певам и да пишем песме."

-Шта за тебе представља цртање?

"То је нешто што ме опушта. Чини да не размишљам ни о чему већ да се препустим заносу, а често и да потиснем нека негативна осећања."