Školska uniforma

Ова тема увек изазива пажњу, мишљења су различита да ли уводити или не уводити школску униформу у школе. Овом приликом чућемо 2 супротна мишљења о наведеној теми. Које гледиште вам је ближе?

ОСОБА А:

,,Ја мислим да сваки индивидуалац има право да се изрази онако како то жели, било то у понашању, талентима па тако и у облачењу. Мислим да људи имају огромне предрасуде што се тиче облачења, тј. изражавања особе путем одевања. Ја знам да се људи вреднују по томе какви су у души, каква су им схватања, њихова размишљања, итд. За људе који имају здрава и реална схватања и рецимо се лепо облаче (онако како би свако пожелео), њима никакав проблем неће бити да се друже или комуницирају са особама које се облаче нешто скромније. Свако има право да буде оно шта хоће и наравно да не би требало да будемо сви исти, јер би онда било досадно. И зато сматрам да свако има право да искаже себе у свом неком светлу и да научи да са самопоуздањем покаже људима да није чудно све што је различито".

ОСОБА Б:

,, Сматрам да би школске уноформе требало увести, јер онда између ученика неће бити прављене разлике у материјалном смислу. У образовној установи би тада сви били једнаки, без могућности вређања и дискриминације на основу тога како се ко обукао. Сви бисмо тада одавали слику заједништва и поштовања, места у коме се људи не вреднују по ономе колико ко има пара. Односи између ученика би били много бољи. Униформе би нам показале да код људи постоји нешто скупље од мајице која је из најновије колекције, а то је поштовање, уважавање свачије личности. Постоје људи којима прија да другима показују колико су они имућнији и посебнији од осталих, који процењују друге на основу изгледа, тј на основу онога шта су обукли. Имућнији можда јесу, али посебнији нису. Управо због таквих, површних и незаситих људи који ће једног дана открити да новац не купује срећу и да постоје ствари које су много битније од пара, због њих би требало увести школске униформе, да се не делимо по количини пара у шаци, већ по ономе какви смо изнутра. Наравно да бисмо сви желели да имамо све што пожелимо, али на овом свету, срећом, постоје још људи којима паре нису приоритет и које усрећују неке много мање ствари које су за њих довољно велике.“